Mrazovac peščarski
Colchicum arenarium W. et K., herbarijumski list, inv. br. PB-1244
Jesen je u prirodi period prolaznosti i počinka, čije karakteristične boje daju žute i crvenkaste nijanse lišća. Ipak, pojedine vrste biljaka upravo tada započinju svoje cvetanje – među njima je i jedan od dragulja naših peščara, a u Srbiji izuzetno retka biljka mrazovac peščarski. Zbog toga je Gradski muzej Subotica za predmet meseca novembra izabrao herbarijumski list iz botaničke zbirke na kojem se nalaze tri primerka ove vrste. Primerke je sakupio dr Bela Šturc, poznati subotički profesor biologije i botaničar, tokom jeseni 1984. godine na području koje danas uživa zaštitu pod nazivom Specijalni rezervat prirode „Selevenjske pustare”.
Mrazovac peščarski (Colchicum arenarium W. et K.) pripada redu ljiljana (Liliales) i porodici mrazovaca Луковичаста вишегодишња биљка висока 5-15 цм (Colchicaceae). Ova vrsta je lukovičasta višegodišnja biljka visoka 5-15 cm. Listovi joj se razvijaju u proleće, sivozeleni su, uski lancetasto-kopljasti, vlasasti poput trave, dugi 10–15 cm i široki 0,3–0,5 cm, u broju od 2 do 5. Tokom leta listovi se suše, a u jesen se pojavljuju prizemni cvetovi, kojih ima od 1 do 10, ponekad i više. Boja cvetova varira od svetloružičaste do ljubičaste. Cvetna kruna sastavljena od uskih, kopljastih latica dugih 2,5–3,5 cm, širokih 3–10 mm. Broj prašnika je šest. Tokom oprašivanja, polne ćelije se u više od 10 cm dugom stubiću spuštaju ispod površine zemlje do plodnika, gde dolazi do oplodnje. Plodovi su vretenaste trodelne čaure, duge 1–2 cm koje izbijaju iz zemlje sledećeg proleća, zajedno sa listovima.
Mrazovac peščarski je strogo zaštićena biljka koja raste na peščanim travnjacima i ponekad, u šumama koje su na njima zasađene. To je pionirska vrsta koja najbolje uspeva na otvorenim peščanim dinama. Panonski subendemik, tj. autohtona vrsta našeg područja, rasprostranjena pre svega u Panonskoj niziji. Najveće populacije nalaze se u Mađarskoj, između Dunava i Tise, ali se javlja i u Ukrajini, Rumuniji i Moldaviji. U Srbiji je veoma retka, a njena rasprostranjenost slabo je dokumentovana – osim u Selevenjskoj šumi, zabeležena je još samo u Deliblatskoj peščari i na Titelskom platou.
Vrsta ima slabu sposobnost širenja i osetljivo reaguje na isušivanje staništa, koje izaziva pre svega snižavanje nivoa podzemnih voda. Na njen opstanak negativno utiče i zatvaranje vegetacije, kao i agresivno širenje bagrema, američkog koprivića i kiselog drveta, ali i prekomerna ispaša, košenje teškim mašinama i paljenje travnatih površina. Zbog svoje retkosti i osetljivosti, mrazovac peščarski je u svim zemljama u kojima raste – pa tako i u Srbiji – strogo zaštićena vrsta.
Tekst: Gabrijela Kajdoči Lovas, muzejski savetnik, biolog-antropolog
Fotografija: Svetlana Kolović, fotograf
