„Voda Palićkog jezera od 1781. do 1999. godine” dr Đule Selešija
Predmet meseca „Voda Palićkog jezera od 1781. do 1999. godine” autora dr Đule Selešija, se nalazi na polici specijalne biblioteke Gradskog muzej Subotica pod signaturom K-II-1922 na mađarskom jeziku, a pod signaturom K-II-25 na srpskom jeziku. Reč je o knjizi koju je na maternjem jeziku autora na 150 strana, u tiražu od 300 primeraka, objavio 1999. subotički „Grafoprodukt” (A Palicsi-tó vize 1781-től 1999-ig), da bi sledeće, 2000. godine ona bila objavljena u dopunjenom izdanju, na 200 strana, u tiražu od 300 primeraka kod izdavača „Javno preduzeće Palić-Ludaš” na srpskom jeziku, u prevodu samog autora i Etelke Seleši. Knjiga počinje autorovom posvetom: „Ovu knjigu sam napisao iz ljubavi prema struci i rodnom kraju”.
Dr Đula Seleši (Szöllősi Gyula, Bajmok 14. februar 1926. – Segedin, 19. jun 2023) hidrobiolog, doktor bioloških nauka i univerzitetski profesor, bio je učenik subotičke muške gimnazije od 1938, a krajem 1945. je upisao sedmi razred kao vanredni učenik Državne mešovite gimnazije. U to vreme je direktor gimnazije bio profesor biologije Bela Šturc. On je delom i uticao na Đulu Selešija da nastavi da uči biologiju na Višoj školi za nastavnike u Novom Sadu 1947. Seleši se zaposlio kao profesor biologije i hemije krajem 1949. na subotičkom Učiteljskom fakultetu, a uporedo je studirao biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Od oktobra 1951. je postao redovan student napustivši dotadašnji posao. Od školske 1952/53. je četrnaest godina predavao biologiju u subotičkoj gimnaziji. Diplomski rad sa temom „Ishrana zemljoradnika iz okoline Subotice za vreme teških poljoprivrednih radova” je odbranio u junu 1954. Magistrirao je 1969. sa temom „Zooplankton Palićkog jezera”. Naslov njegove doktorske disertacije je bio „Prilog limnološkim istraživanjima nekih jezerskih ekosistema u Panonskoj niziji sa posebnim osvrtom na promene sastava biocenoza usled ubrzane eutrofizacije”. Rad je odbranio 29. aprila 1976. na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Godine 1966. se zaposlio u Vodovodu gde ostaje 6 godina. Na molbu Uprave kupališta Palić je već od 1958. godine ispitivao kvalitet vode Palićkog jezera. Imao je vodeću ulogu tokom sanacije jezera 1971. Dvadeset godina je radio u Institutu za građevinarstvo. Predavao je i hidrobiologiju na subotičkom Građevinskom fakultetu. Objavio je sedam knjiga i veliki broj priloga u časopisima i zbornicima radova. Prevodio je i srednjoškolske udžbenike. Njegova autobiografija objavljena je 2014. („Emlékeim nyomában”). Počasni građanin Subotice je postao 2015. Tom prilikom je istaknuto da je Đula Seleši našem gradu stekao reputaciju u oblasti hidrobiologije, ostavljajući za sobom vredne i precizne smernice za buduće istraživače jezera Ludaš i Palić.
Knjiga je podeljena na 21 poglavlja. Obiman pregled obrađuje dešavanja sa Palićkim jezerom od prvog istraživanja analize vode po zahtevu lekara Janoša Libetrauta 1781, preko opisa radova istraživača koji su ispitivali hemijski sastav vode Palićkog jezera u narednim decenijama. Najdetaljnije je obrađen period od 1952. do 1971. i sanacija jezera koja je usledila nakon velikog pomora riba u maju 1971. Jedno poglavlje je posvećeno i eutrofizaciji tj. odumiranju flore i faune u jezeru. Poslednje poglavlje knjige se bavi temom zaštite i očuvanja Palićkog jezera. Knjiga je ilustrovana Selešijevim fotografijama, te snimcima Jožefa Fezea i Režea Vamoša, ali se tu nalaze i naučne tabele. Pored spiska korišćene literature (131 naslov) i dopunskog popisa autorovih radova (34 naslova) je navedena i beleška o autoru.
Mađarsko izdanje knjige je predstavljeno 29. jula 1999. u subotičkoj Gradskoj kući. O knjizi su govorili dr Ferenc Sebenji, dr Jožef Benak, profesor Lajoš Hovanj i Dragutin Miljković. Promocija knjige na srpskom jeziku je održana 5. juna 2000. godine u Mesnoj zajednici na Paliću. Tada su dr Jožef Benak, dr Ferenc Sebenji, inženjer Rudolf Cinkler i direktor Javnog preduzeća „Palić-Ludaš” Dragutin Miljković, istakli značaj ove knjige i za istraživanja i za zaštitu Palićkog jezera.
autor: Izabela Papdi
