...

Uskršnji leptir



Povodom Međunarodnog dana leptira koji se u našoj zemlji i okruženju obeležava 28. maja, Prirodnjačko odeljenje Gradskog muzeja Subotica iz svoje bogate kolekcije insekata predstavlja uskršnjeg leptira (Zerynthia polyxena, P-785). Predstavljeni primerak sakupio je Florijan Horvat 27. aprila 2004. godine u Bukvaću kod Subotice.

Uskršnji leptir spada u dnevne leptire, u porodicu jedrilaca (Papilionidae), i prepoznatljiv je po svojim svetlo žutim krilima, cik cak šari koja se prostire duž spoljnih rubova krila i crvenim tačkicama na donjim krilima. U srpskom narodu je ovaj leptir dobio naziv uskršnji leptir jer se njegov adultni oblik (imago) može uočiti na livadama tokom meseca maja, baš uoči uskršnjih praznika. Zanimljivo je da se u mađarskom narodu ovaj leptir naziva leptir vučje jabuke (farkasalma lepke) što je povezano sa biljkom Aristolochia clematitis koja se u srpskom i u mađarskom narodu naziva vučja jabuka. Ova biljka je hraniteljka gusenice uskršnjeg leptira te se ovi insekti najčešće mogu naći u njenoj blizini. Vučja jabuka je inače otrovna, stoga je i ova gusenica otrovna i ima telo jarkih boja te je predatori izbegavaju.

Uskršnji leptir naseljava veći deo Evrope (naročito Apeninsko poluostrvo i Balkansko poluostrvo), tako da je prisutan i u većem delu Srbije. Preferira staništa vezana za vodena područja, takođe je prisutan i na zaraslim livadama kao i na poljoprivrednim zemljištima, ređe u ljutskim naseljima. Ovaj leptir je uvršten u Crvenu knjigu dnevnih leptira Srbije jer su zahvaljujući intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji populacije ove vrste su zadnjih godina znatno smanjene i potrebna im je zaštita.

Pored toga što ulepšavaju životnu sredinu svojim gracioznim letom i raznobojnim krilima, još od doba jure, leptiri su neizostavna karika u lancu ishrane i predstvaljaju veoma važnu grupu oprašivača biljaka. Zato je veoma važno da radimo na njihovom očuvanju jer svako od nas može da pruži svoj doprinos tako što sadi u bašti raznoliko bilje i makar tokom maja ostavi nepokošeno dvorište ili deo dvorišta. Time biljke postižu svoj potpuni ciklus, oprašivačima se obezbeđuje hrana, a čovek produžava svoj opstanak u skladu sa prirodom.

Autor teksta: Slađana Aleksić