Kućica puža bačvaša (Tonna galea)
Prirodnjačko odeljenje, inv. br. 1071 , Gradski muzej Subotica
Jedna od najvećih i najimpersivnijih vrsta puževa Jadranskog mora, odrasla jedinka može da dostigne dužinu kućice od 15 do 30 cm, visinu od 15 do 25 cm, a težinu od 200 do 500 g. Pripada porodici bačvaša (Tonnidae), a dobila je naziv po obliku kućice jer podseća na vinsku bačvu.
Kućica odrasle jedinke je tamno žućkasta, veoma velika, tanka i relativno krhka, što čini ovog puža veoma laganim za svoju veličinu i omogućava mu prednost prilikom bega od predatora. Telo puža je bele boje sa crnim pegama i prilikom istezanja stopala tokom kretanja po dnu, ono odaje bioluminiscentnu zeleno-belu svetlost, što je izuzetno retka osobina kod gastropoda.
Pored Mediterana, puž bačvaš naseljava Atlantik i Karibe. Uglavnom živi solitarno, ređe u manjim grupama. Odrasle jedinke žive u muljevitom i peskovitom dnu. U Mediteranu ovi puževi se često mogu naći i na veoma malim dubinama od samo 10 m pa sve do 150 m. Danas su u Jadranu najbrojnija naselja ove vrste u srednjedalmatinskim zalivima.
Hrani se uglavnom bodljokošcima (morski krastavci, morski ježevi) i drugim mekušcima. Njegova lovačka strategija je brza i nemilosrdna. Pomoću hemijskih i taktilnih signala, locira plen na peskovitom dnu. Čim se približi širi svoje stopalo i izbacuje snažan mlaz asparaginske i 2-4% sumporne kiseline iz pljuvačnih žlezda, koje parališu nervni sistem plena i omekšaju ga. Zatim ga bačvaš proguta i jakim kiselinama u sistemu za varenje nastavlja razlaganje hrane.
Polni dimorfizam kod puža bačvaša nije previše očigledan, ali kod mužjaka se prilikom kretanja može primetiti poseban polni organ, koji ženke ne poseduju. Sezona parenja u Jadranskom moru je od jula do oktobra, jer je temperatura vode tada viša i ima više hrane. Ženka polaže jaja u dugačkim želatinoznim trakama na peskovitom dnu mora i pričvršćuje ih za podlogu. U jednoj takvoj traci može biti čak 4000–8000 jaja. Ta želatinozna masa čuva embrione dok se razvijaju.
Izlegli mladi predstavljaju larvu-veliger, imaju tanku početnu kućicu i plivaju poput planktona, hrane se mikroskiopskim organizmima. Zatim se kao mladi puževi spuštaju na dno i tamo se dalje razvijaju. Životni vek puža bačvaša je od 5 do 10 godina, a 2 do 4 godine je potrebno da bi ostvarili polnu zrelost.
Ovaj puž ima mnoge predatore, poput grabljivih riba, hobotnica, rakova i drugih morskih puževa od kojih se ističu puževi iz porodice Muricidae (volci). Ovi puževi napadaju tako što se zakače na kućicu bačvaša i uz kombinaciju lučenja sumporne kiseline za omekšavanje kalcijuma ljušture i radom radule (nazubljenog jezika) vrše mehaničko bušenje kućice. Kroz probušenu rupu razgrađuju tkivo i gutaju ga. Na primerku kućice puža bačvaša koja se nalazi u našoj kolekciji uočljiva je rupa, najverovatnije nastala ovakvim napadom predatora. Na osnovu ovoga pretpostavljamo de je ronioc sakupio već praznu kućicu sa dna.
Pored prirodnih predatora ovaj puž je često sakupljan i prodavan kao suvenir zbog atraktivne ljušture. Ovo su glavni uzročnici proređenja njegove populacije, stoga od 1994. godine ima status strogo zaštićene vrste. Lov, sakupljanje i bilo kakvo iskorišćavanje ove vrste je zabranjeno.
Kućica puža bačvaša iz kolekcije Prirodnjačkog odeljenja je sakupljena na Kornatima 1986. godine, a deo je veće kolekcije morskih organizama koju su poklonile muzeju Agota Bence, Laura Marton Bence i Gabrijela Medan. Ovu kolekciju je sakupio subotičnin, diplomirani inžinjer elektrotehnike i ronioc Laslo Bence prilikom njegovih zarona na Hrvatskom primorju.
Tekst i fotografije: Slađana Aleksić, kustos-biolog
