{"id":8605,"date":"2026-11-03T13:34:29","date_gmt":"2026-11-03T12:34:29","guid":{"rendered":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/?p=8605"},"modified":"2026-11-03T13:34:30","modified_gmt":"2026-11-03T12:34:30","slug":"crni-klos-sesir","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/?p=8605&lang=sr","title":{"rendered":"Crni klo\u0161 \u0161e\u0161ir"},"content":{"rendered":"\n<p><strong>Crni klo\u0161 \u0161e\u0161ir<\/strong>, oko 1925, Umetni\u010dko odeljenje, Zbirka modnog pribora, Gradski muzej Subotica, inv. br. U.P\u20132952<\/p>\n\n\n\n<p>Klo\u0161 \u0161e\u0161ir predstavlja jedan od najprepoznatljivijih simbola modne revolucije 20. veka, kada je postao neodvojivi deo identiteta moderne \u017eene. Ovaj oblik \u0161e\u0161ira je 1908. godine kreirala \u010duvena francuska kreatorka, modiskinja Karolin Rebuks (Caroline Reboux, 1837\u20131927), koja ga je usavr\u0161avala tokom dvadesetih godina 20. veka. Naro\u010dito je bio popularan u periodu izme\u0111u 1922. i 1933. godine. Naziv \u201eklo\u0161\u201d poti\u010de od francuske re\u010di za zvono, \u0161to direktno opisuje njegov oblik koji prianja uz glavu.&nbsp;<\/p>\n\n\n\n<p>Za razliku od prethodnih modnih epoha, koje su isticale gabaritne \u0161e\u0161ire, klo\u0161 je doneo minimalizam, \u010diste linije i funkcionalnost. Tokom godina njegov oblik se razvijao od manjih formi bez oboda do \u0161e\u0161ira srednje veli\u010dine sa obodima. Do kraja dvadesetih godina 20. veka postalo je moderno da se obodi klo\u0161 \u0161e\u0161ira izvr\u0107u nagore. Modni listovi 1925. godine isti\u010du da moderni klo\u0161 mora imati obod izdignut spreda ili pozadi, a \u010desto i spreda i pozadi. Izra\u0111ivali su se od filca ili su npr. bili uvijeni u svilene tkanine kako bi se prilago\u0111avali obliku glave, a dizajnirani su tako da se nose nisko na \u010delu, pri \u010demu su o\u010di osobe koja ih nosi bile tek malo vidljive ispod oboda. Letnji klo\u0161 \u0161e\u0161iri izra\u0111ivali su se od sisala (prirodno biljno vlakno koje se dobija iz listova tropske biljke iz porodice agava) ili slame. Iako su \u010desto bili bez izra\u017eenih dekorativnih elemenata, nagla\u0161avaju\u0107i isklju\u010divo svoj kroj i oblik dobro napravljenih \u0161e\u0161ira, nekada su, pogotovo za sve\u010danosti ili ve\u010dernje izlaske bili ukra\u0161eni perlicama ili \u010dipkom, te ukra\u0161eni aplikacijama, vezom, nakitom u vidu bro\u0161eva, perjem, trakama ili sli\u010dnim detaljima. Kako bi klo\u0161 savr\u0161eno stajao, \u017eene su masovno odbacivale dugu kosu i birale kratke \u201ebob\u201d frizure. Kada bi se klo\u0161 \u0161e\u0161ir skinuo videla se strogo za\u010de\u0161ljana i zagla\u0111ena kosa koja je bila oblikovana tako da ne lepr\u0161a.&nbsp;<\/p>\n\n\n\n<p>Klo\u0161 \u0161e\u0161ir kojeg sada predstavljamo u suboti\u010dki muzej je stigao putem otkupa 2024. godine iz jedne suboti\u010dke porodice. Na osnovu etikete u\u0161ivene u unutra\u0161njosti \u0161e\u0161ira saznajemo da je izra\u0111en u Segedinu u modnom salonu \u017eenskih \u0161e\u0161ira <em>Fazekas N\u0151v\u00e9rek<\/em> (Sestre Fazekas) u kombinaciji vi\u0161e crnih materijala i tekstura. Forma visoke i zaobljene kalote \u0161e\u0161ira je uvijena u glatku, blago sjajnu, svilenkastu tkaninu, koja je u gornjem delu oblikovana u vertikalne nabore (plise). Ima umereno \u0161iroki obod koji ima ulogu da zasen\u010di lice. Obod ne okru\u017euje ceo \u0161e\u0161ir ve\u0107 se postepeno \u0161iri odnazad prema napred. Traka koja obrubljuje obod \u0161e\u0161ira, kao i ona koja se prote\u017ee oko dna i preko sredine kalote, izra\u0111ena je od pletene tekstilne trake blagog sjaja, gusto na\u0161ivane jedne pored druge. Ovakva dekorativna kombinacija nagla\u0161ava geometrizam, kao i kontrast izme\u0111u sjajnog, glatkog i plisiranog tekstila te reljefne pletene trake. Na prednjem delu \u0161e\u0161ira nalazi se dekorativni ovalni element koji podse\u0107a na kop\u010du, a \u010dija je povr\u0161ina oblikovana premotavanjem tkanine i stvaranjem iluziju preslaganih geometrijskih motiva.&nbsp;<\/p>\n\n\n\n<p>Na danas poznatim fotografijama suboti\u010dkih izloga mo\u017eemo videte i na\u010dine na koji su \u0161e\u0161iri postavljani u prodajne izloge na za tu namenu izra\u0111ene lutke u obliku \u017eenskog torza. Jedan takav primer lutke za \u0161e\u0161ire \u010duva i u fondu Umetni\u010dkog odeljenja Gradskog muzeja Subotica, a koja poti\u010de iz sredine dvadesetih godina 20. veka. Na monogim suboti\u010dkim fotografijama iz tog vremena vidimo \u017eene sa klo\u0161 \u0161e\u0161irima. Takav \u0161e\u0161ir je nosila i suboti\u010dka grafi\u010darka Klara Gereb (Ger\u00e9b Kl\u00e1ra), kako je to zabele\u017eeno na crte\u017eu njenog kolege Arpada G. Bala\u017ea (Bal\u00e1zs G. \u00c1rp\u00e1d) oko 1925\/26. godine.<\/p>\n\n\n\n<p>Subotica je u periodu izme\u0111u dva svetska rata imala kako svoje majstore i prozvo\u0111a\u010de \u0161e\u0161ira tako i trgovce. Njihove reklame nalazimo u suboti\u010dkim \u0161tampanim listovima, a me\u0111u najpoznatijima su bili Jo\u017eef \u0160ild (Sild J\u00f3zsef), \u0110er\u0111 Vulkan (Vulk\u00e1n Gy\u00f6rgy), Bra\u0107a Vitanovi\u0107 (Vit\u00e1novits), Mavro Banjai (B\u00e1nyai M\u00f3r), te fabrika \u0161e\u0161ira <em>Gener\u00e1l<\/em> koju je vodio De\u017ee Rot (Roth Dezs\u0151). Margita Rot (Roth Margit) \u0107erka suboti\u010dkog industrijalca Armina Rota (Roth \u00c1rmin) koji je bio vlasnik <em>Tvornice \u0161e\u0161ira Armin Rot<\/em>, pokrenula je 1926. list <em>Jugoslovenski klobu\u010dar<\/em>&#8211; <em>klobu\u010darsko industrijski mese\u010dnik<\/em> koji je \u0161tampan kao trojezi\u010dan, na srpskom, ma\u0111arskom i nema\u010dkom jeziku, u po\u010detku u \u0161tampariji <em>\u010cervik<\/em>, a zatim <em>Kraus i Fi\u0161er<\/em>. Urednik lista je bio Jene Aranji (Ar\u00e1nyi Jen\u0151), a od decembra 1926. Lazar Stipi\u0107. \u010casopis je pokrenut kako bi se promovisala klobi\u010darska delatnost, a izlazio je do jula 1927. godine.\u00a0 Primerak ovog lista, kao i klo\u0161 \u0161e\u0161ir koji je predmet meseca, zajedno sa gore pumenutom lutkom u obliku \u017eenskog torza, su trenutno izlo\u017eeni u na\u0161em muzeju na izlo\u017ebi <em>Modernizam u Subotici<\/em>.<\/p>\n\n\n\n<p>Stil klo\u0161 \u0161e\u0161ira koji predstavljamo putem primera iz Gradskog muzeja Subotica preovladavao je kao moderan sve do oko 1933. ili 1934. godine. Od sredine tridesetih godina modni trendovi napu\u0161taju klo\u0161 oblik \u0161e\u0161ira i okre\u0107u se prema asimetri\u010dnim tokama i \u0161irim modelima \u0161e\u0161iri\u0107a sa obodom, uz koje se paralelno menjao i oblik \u017eenske frizure, prema du\u017eim i lepr\u0161astijim varijanatama.&nbsp;<\/p>\n\n\n\n<p class=\"has-text-align-right\">Tekst: Ljubica Vukovi\u0107 Duli\u0107, muzejski savetnik-istori\u010dar umetnosti<br>Fotografija muzejskog predmeta: Svetlana Kolovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<p>Crni klo\u0161 \u0161e\u0161ir, oko 1925, Umetni\u010dko odeljenje, Zbirka modnog pribora, Gradski muzej Subotica, inv. br. U.P\u20132952 Klo\u0161 \u0161e\u0161ir predstavlja jedan od najprepoznatljivijih simbola modne revolucije 20. veka, kada je postao neodvojivi deo identiteta moderne \u017eene. Ovaj oblik \u0161e\u0161ira je 1908. godine kreirala \u010duvena francuska kreatorka, modiskinja Karolin Rebuks (Caroline Reboux, 1837\u20131927), koja ga je usavr\u0161avala [&hellip;]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":8606,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[13],"tags":[1106],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8605"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=8605"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8605\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8608,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8605\/revisions\/8608"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/8606"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=8605"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=8605"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=8605"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}