{"id":8460,"date":"2026-09-01T15:05:00","date_gmt":"2026-09-01T13:05:00","guid":{"rendered":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/?p=8460"},"modified":"2026-09-02T07:21:17","modified_gmt":"2026-09-02T05:21:17","slug":"americki-koprivic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/?p=8460&lang=sr","title":{"rendered":"Ameri\u010dki koprivi\u0107"},"content":{"rendered":"\n

Celtis occidentalis<\/em> L., herbarijumski list, Prirodnja\u010dko odeljenje, inv. br. PB-1042<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tokom dugih, vrelih i su\u0161nih letnjih meseci prija nam kada nas put odvede u senovite suboti\u010dke ulice oivi\u010dene drvoredima. Senku na ulicama na\u0161eg grada naj\u010de\u0161\u0107e pru\u017ea ameri\u010dki koprivi\u0107 \u2013 u Subotici vi\u0161e poznat kao gelegunja \u2013, koji se odli\u010dno prilago\u0111ava gradskim uslovima: podnosi zaga\u0111en vazduh i su\u0161u, brzo raste, a njegova velika kro\u0161nja ima i dekorativnu vrednost. Zahvaljuju\u0107i izuzetnoj sposobnosti regeneracije, uspe\u0161no se nosi i sa brojnim drugim izazovima gradskog okru\u017eenja: podnosi sna\u017eno orezivanje kro\u0161nje kada je to potrebno zbog objekata, o\u0161te\u0107ivanje korena tokom radova na komunalnoj infrastrukturi, kao i o\u0161te\u0107enja kore izazvana gradskim saobra\u0107ajem.<\/p>\n\n\n\n

Zbog svega toga ovo drvo je jedno od najzastupljenijih stabala u gradu i predstavlja prepoznatljiv element suboti\u010dkih drvoreda i gradske slike. Me\u0111utim, drvoredi nemaju samo estetski zna\u010daj \u2013 zbog klimatskih promena i sve u\u010destalijih toplotnih talasa njihova uloga postaje izuzetno va\u017ena: stabla sa velikim kro\u0161njama pru\u017eaju hladovinu, a isparavanjem vode ubla\u017eavaju zagrevanje svoje okoline.<\/p>\n\n\n\n

Predmet meseca septembra Gradskog muzeja Subotica, ovoga puta je jedan herbarijumski list iz botani\u010dke zbirke Prirodnja\u010dkog odeljenja, na kojem se nalaze sakupljeni izdanci ameri\u010dkog koprivi\u0107a. Za njihovo sakupljanje zaslu\u017ean je dr Bela \u0160turc, poznati suboti\u010dki profesor biologije i botani\u010dar. Podaci o mestu i vremenu sakupljanja nisu sa\u010duvani.<\/p>\n\n\n\n

Ameri\u010dki koprivi\u0107 pripada porodici Cannabaceae<\/em> (konopljarke). Ranije je svrstavan u porodicu Ulmaceae<\/em> (brestovke), kao i u porodicu Celtidaceae<\/em> (koprivi\u0107evke). Srpski naziv koprivi\u0107 dobio je po duguljastim, jajastim listovima karakteristi\u010dno nazubljene ivice, koji podse\u0107aju na list koprive, dok je ma\u0111arski naziv (ostorfa) dobio po dugim izdancima koji su se koristili i za izradu dr\u0161ki bi\u010deva. U Subotici su u upotrebi i narodni nazivi \u201egelegunja\u201d, odnosno na ma\u0111arskom \u201egalagonya\u201d, a u Somboru se koristi lokalni naziv \u201ebo\u0111o\u0161\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Ameri\u010dki koprivi\u0107 u mladosti brzo raste, a odrasli primerci uglavnom dosti\u017eu visinu od 10\u201320 metara. Kro\u0161nja mu je \u0161iroka i loptasto zaobljena. Listovi su naizmeni\u010dno raspore\u0111eni, a u jesen poprimaju limun\u017eutu boju. Njegov dubok korenov sistem mo\u017ee dose\u0107i dubinu od \u010dak 3\u20136 metara. Cveta nakon listanja, naj\u010de\u0161\u0107e u aprilu ili maju. Plodovi sazrevaju u septembru i oktobru, ali ostaju na stablu i tokom zime, pa predstavljaju zimsku hranu za vi\u0161e vrsta ptica, naro\u010dito za drozda peva\u010da i crnog kosa, ali i za ga\u010dca i poljskog vrapca.<\/p>\n\n\n\n

Ameri\u010dki koprivi\u0107 je poreklom iz isto\u010dnog dela Severne Amerike, a u Evropu je done\u0161en u 17. veku. Pretpostavlja se da je na na\u0161em podru\u010dju po\u010deo da se sadi u prvoj polovini 19. veka. Drvoredi suboti\u010dkih ulica verovatno su zasa\u0111eni u periodu izme\u0111u 80-ih godina 19. veka i 10-ih godina 20. veka. Me\u0111utim, stabla zasa\u0111ena na prelazu iz 19. u 20. vek danas su dostigla kraj svog \u017eivotnog veka, zbog \u010dega njihova zamena i postepena obnova drvoreda postaju sve va\u017eniji zadaci.<\/p>\n\n\n\n

Na procenu vrednosti ameri\u010dkog koprivi\u0107a zna\u010dajno uti\u010de njegova sklonost ka invazivnom \u0161irenju. Po\u0161to ptice rado jedu njegove slatke plodove, seme raznose na velike udaljenosti, pa se ova vrsta lako \u0161iri i mo\u017ee formirati guste sastojine, ugro\u017eavaju\u0107i autohtonu vegetaciju. Zbog sna\u017ene sposobnosti izbijanja iz panja veoma se te\u0161ko uklanja. Re\u010d je, dakle, o otpornoj vrsti koja se efikasno \u0161iri i mo\u017ee predstavljati problem na poluprirodnim stani\u0161tima u okolini. Tajna njegovog uspeha u gradskim uslovima ujedno je i izvor problema sa stanovi\u0161ta za\u0161tite prirode: zbog izuzetne otpornosti i sna\u017ene regenerativne sposobnosti lako se nastanjuje i tamo gde nije po\u017eeljan. Zato pri obnovi drvoreda vredi razmotriti zamenu ameri\u010dkih koprivi\u0107a drugim vrstama.<\/p>\n\n\n\n

Muzejski herbarijumski list \u010duva uspomenu na jedno stablo koprivi\u0107a koje je nekada bilo deo biljnog sveta Subotice i njene okoline. Mo\u017eda to stablo i danas stoji u nekoj od na\u0161ih ulica, dok se gradsko okru\u017eenje oko njega neprestano menja. Herbarijumski list, za koji se pretpostavlja da je star vi\u0161e od pola veka, zato nije samo svedo\u010danstvo o jednoj biljci: on je i dokument jednog trenutka u na\u0161em promenljivom okru\u017eenju.<\/p>\n\n\n\n

Autor: Gabrijela Kajdo\u010di Lovas, biolog-antropolog, muzejski savetnik
Fotografije: Svetlana Kolovi\u0107, fotograf, Gabrijela Kajdo\u010di Lovas<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n<\/figure>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Celtis occidentalis L., herbarijumski list, Prirodnja\u010dko odeljenje, inv. br. PB-1042 Tokom dugih, vrelih i su\u0161nih letnjih meseci prija nam kada nas put odvede u senovite suboti\u010dke ulice oivi\u010dene drvoredima. Senku na ulicama na\u0161eg grada naj\u010de\u0161\u0107e pru\u017ea ameri\u010dki koprivi\u0107 \u2013 u Subotici vi\u0161e poznat kao gelegunja \u2013, koji se odli\u010dno prilago\u0111ava gradskim uslovima: podnosi zaga\u0111en vazduh […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":8461,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[13],"tags":[1106],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8460"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=8460"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8460\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8473,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8460\/revisions\/8473"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/8461"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=8460"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=8460"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=8460"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}