{"id":8292,"date":"2026-05-04T07:42:56","date_gmt":"2026-05-04T05:42:56","guid":{"rendered":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/?p=8292"},"modified":"2026-05-04T07:42:57","modified_gmt":"2026-05-04T05:42:57","slug":"kucica-puza-bacvasa-tonna-galea","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/?p=8292&lang=sr","title":{"rendered":"Ku\u0107ica pu\u017ea ba\u010dva\u0161a (Tonna galea)"},"content":{"rendered":"\n

Prirodnja\u010dko odeljenje, inv. br. 1071 , Gradski muzej Subotica<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jedna od najve\u0107ih i najimpersivnijih vrsta pu\u017eeva Jadranskog mora, odrasla jedinka mo\u017ee da dostigne du\u017einu ku\u0107ice od 15 do 30 cm, visinu od 15 do 25 cm, a te\u017einu od 200 do 500 g. Pripada porodici ba\u010dva\u0161a (Tonnidae<\/em>), a dobila je naziv po obliku ku\u0107ice jer podse\u0107a na vinsku ba\u010dvu. <\/p>\n\n\n\n

Ku\u0107ica odrasle jedinke je tamno \u017eu\u0107kasta, veoma velika, tanka i relativno krhka, \u0161to \u010dini ovog pu\u017ea veoma laganim za svoju veli\u010dinu i omogu\u0107ava mu prednost prilikom bega od predatora. Telo pu\u017ea je bele boje sa crnim pegama i prilikom istezanja stopala tokom kretanja po dnu, ono odaje bioluminiscentnu zeleno-belu svetlost, \u0161to je izuzetno retka osobina kod gastropoda. <\/p>\n\n\n\n

Pored Mediterana, pu\u017e ba\u010dva\u0161 naseljava Atlantik i Karibe. Uglavnom \u017eivi solitarno, re\u0111e u manjim grupama. Odrasle jedinke \u017eive u muljevitom i peskovitom dnu. U Mediteranu ovi pu\u017eevi se \u010desto mogu na\u0107i i na veoma malim dubinama od samo 10 m pa sve do 150 m. Danas su u Jadranu najbrojnija naselja ove vrste u srednjedalmatinskim zalivima.<\/p>\n\n\n\n

Hrani se uglavnom bodljoko\u0161cima (morski krastavci, morski je\u017eevi) i drugim meku\u0161cima. Njegova lova\u010dka strategija je brza i nemilosrdna. Pomo\u0107u hemijskih i taktilnih signala, locira plen na peskovitom dnu. \u010cim se pribli\u017ei \u0161iri svoje stopalo i izbacuje sna\u017ean mlaz asparaginske i 2-4% sumporne kiseline iz pljuva\u010dnih \u017elezda, koje parali\u0161u nervni sistem plena i omek\u0161aju ga. Zatim ga ba\u010dva\u0161 proguta i jakim kiselinama u sistemu za varenje nastavlja razlaganje hrane. <\/p>\n\n\n\n

Polni dimorfizam kod pu\u017ea ba\u010dva\u0161a nije previ\u0161e o\u010digledan, ali kod mu\u017ejaka se prilikom kretanja mo\u017ee primetiti poseban polni organ, koji \u017eenke ne poseduju. Sezona parenja u Jadranskom moru je od jula do oktobra, jer je temperatura vode tada vi\u0161a i ima vi\u0161e hrane. \u017denka pola\u017ee jaja u duga\u010dkim \u017eelatinoznim trakama na peskovitom dnu mora i pri\u010dvr\u0161\u0107uje ih za podlogu. U jednoj takvoj traci mo\u017ee biti \u010dak 4000\u20138000 jaja. Ta \u017eelatinozna masa \u010duva embrione dok se razvijaju. <\/p>\n\n\n\n

Izlegli mladi predstavljaju larvu-veliger, imaju tanku po\u010detnu ku\u0107icu i plivaju poput planktona, hrane se mikroskiopskim organizmima. Zatim se kao mladi pu\u017eevi spu\u0161taju na dno i tamo se dalje razvijaju. \u017divotni vek pu\u017ea ba\u010dva\u0161a je od 5 do 10 godina, a 2 do 4 godine je potrebno da bi ostvarili polnu zrelost. <\/p>\n\n\n\n

Ovaj pu\u017e ima mnoge predatore, poput grabljivih riba, hobotnica, rakova i drugih morskih pu\u017eeva od kojih se isti\u010du pu\u017eevi iz porodice Muricidae <\/em>(volci). Ovi pu\u017eevi napadaju tako \u0161to se zaka\u010de na ku\u0107icu ba\u010dva\u0161a i uz kombinaciju lu\u010denja sumporne kiseline za omek\u0161avanje kalcijuma lju\u0161ture i radom radule (nazubljenog jezika) vr\u0161e mehani\u010dko bu\u0161enje ku\u0107ice. Kroz probu\u0161enu rupu razgra\u0111uju tkivo i gutaju ga. Na primerku ku\u0107ice pu\u017ea ba\u010dva\u0161a koja se nalazi u na\u0161oj kolekciji uo\u010dljiva je rupa, najverovatnije nastala ovakvim napadom predatora. Na osnovu ovoga pretpostavljamo de je ronioc sakupio ve\u0107 praznu ku\u0107icu sa dna. <\/p>\n\n\n\n

Pored prirodnih predatora ovaj pu\u017e je \u010desto sakupljan i prodavan kao suvenir zbog atraktivne lju\u0161ture. Ovo su glavni uzro\u010dnici prore\u0111enja njegove populacije, stoga od 1994. godine ima status strogo za\u0161ti\u0107ene vrste. Lov, sakupljanje i bilo kakvo iskori\u0161\u0107avanje ove vrste je zabranjeno.<\/p>\n\n\n\n

Ku\u0107ica pu\u017ea ba\u010dva\u0161a iz kolekcije Prirodnja\u010dkog odeljenja je sakupljena na Kornatima 1986. godine, a deo je ve\u0107e kolekcije morskih organizama koju su poklonile muzeju Agota Bence, Laura Marton Bence i Gabrijela Medan. Ovu kolekciju je sakupio suboti\u010dnin, diplomirani in\u017einjer elektrotehnike i ronioc Laslo Bence prilikom njegovih zarona na Hrvatskom primorju.<\/p>\n\n\n\n

Tekst i fotografije: Sla\u0111ana Aleksi\u0107, kustos-biolog<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n<\/figure>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prirodnja\u010dko odeljenje, inv. br. 1071 , Gradski muzej Subotica Jedna od najve\u0107ih i najimpersivnijih vrsta pu\u017eeva Jadranskog mora, odrasla jedinka mo\u017ee da dostigne du\u017einu ku\u0107ice od 15 do 30 cm, visinu od 15 do 25 cm, a te\u017einu od 200 do 500 g. Pripada porodici ba\u010dva\u0161a (Tonnidae), a dobila je naziv po obliku ku\u0107ice jer […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":8293,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[13],"tags":[1106],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8292"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=8292"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8292\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":8296,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/8292\/revisions\/8296"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/8293"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=8292"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=8292"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=8292"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}