Predmet koji sada prikazujemo je vandrovka koja je pripadala suboti\u010dkom kalfi, dugmad\u017eiji \u0110er\u0111u Valihori (Valihora Gy\u00f6rgy). Predmet se nalazi u etnolo\u0161koj zbirci Gradskog muzeja Subotica i deo je nove stalne etnolo\u0161ke postavke muzeja, koja se otvara 2. septembra teku\u0107e godine. \u0160tampana je u u Subotici, u \u0161tampariji Karolja Bitremana.<\/p>\n\n\n\n
Jedna od najva\u017enijih stvari da bi neko postao majstor u cehovskoj zajednici je bila da putuje od majstora do majstora \u2013 da \u201evandruje\u201d \u2013 i da tako izu\u010di zanat. Da bi zaslu\u017eili status majstora, \u0161egrti ili kalfe su morali da slu\u017ee u vi\u0161e gradova. Ovaj obi\u010daj poti\u010de jo\u0161 iz srednjeg veka, ali na\u017ealost nemamo dokaze za to kako su tada ti podaci bele\u017eeni. Na\u0161i glavni izvori su pre svega dokumenti i tzv. vandrovke (bele\u0161ke i upisi u knjigu putovanja) iz novog veka. Vandrovke su uvedene 1816. na teritoriji Austrougarske monarhije, a preko kojih je vlast mogla lak\u0161e da kontroli\u0161e kretanje putuju\u0107ih mladi\u0107a u cilju usavr\u0161avanja zanatskog ume\u0107a, ali i eventualne zloupotrebe \u2013 takore\u0107i bila je to neka vrsta putne isprave.<\/p>\n\n\n\n
Vandrovka, koju prikazujemo, predataja \u0110er\u0111u Valihori 1951. i poseduje vo\u0161tani pe\u010dat koji potvr\u0111uje da je ona bila va\u017ee\u0107i dokument. Na naslovnoj strani nalazimo, na ma\u0111arskom i nema\u010dkom jeziku, da je autenti\u010dnost vandrovke odobrena od strane Ugarskog kraljevskog namesni\u010dkog ve\u0107a. Nakon naslovne strane, navedeno je ime, identitet tj. fizi\u010dki opis putuju\u0107eg \u201eu\u010denika\u201c. Iz dana\u0161nje perspektive gledaju\u0107i, neki od ovih opisa deluju pomalo neubi\u010dajeno, kao na primer:<\/p>\n\n\n\n
Stas: nizak Nakon li\u010dnog opisa, sledi deo u kome se u 13 ta\u010daka izla\u017eu zakoni koji se odnose na vandrovku ali i na samo vandrovanje (putovanje). Na primer, zabranjeno je prosja\u010denje i besciljno putovanje. U posebno izdvojenom delu je navedeno da je zabranjeno falsifikovanje, odstranjivanje, precrtavanje upisa i pe\u010data. U nastavku su obja\u0161njenja u vezi sa samom vandrovkom: gde i kada mo\u017ee da se koristi ili \u0161ta mogu upisati u nju i \u0161ta se de\u0161ava u slu\u010daju gubitka ili popunjenosti.<\/p>\n\n\n\n Na kraju smo stigli do najzna\u010dajnijeg dela knji\u017eice, dela u kome se nalaze bele\u0161ke majstora kod kojih je \u0110er\u0111 Valihora slu\u017eio. Iz njih saznajemo, kako je mladi\u0107 odradio svoje zadatke, gde je i\u0161ao, koje godine i kod koga je slu\u017eio. Pored ovih podataka se tu nalaze potpisi i pe\u010dati majstora i lokalnih cehova kod kojih je u\u010dio zanat. Na osnovu pro\u010ditanog mo\u017eemo zaklju\u010diti da se \u0110er\u0111 Valihora svugde \u201eprimereno vladao\u201d \u0161to zna\u010di da je dobro odradio posao. Naj\u010de\u0161\u0107e je boravio u Aradu, Ke\u010dkemetu, Segedinu i Baji. Nadalje, posmatraju\u0107i pe\u010date i potpise, mo\u017eemo videti da je u datom gradu uvek pose\u0107ivao istog majstora.<\/p>\n\n\n\n Donosimo i jedan primer opisa rada vandroka\u0161a od strane cehovskog majstora:<\/p>\n\n\n\n Ovaj mladi\u0107, dugmad\u017eija, po imenu \u0110er\u0111 Valihora, je bio zaposlen kod mene dve nedelje i za to vreme se primereno vladao.<\/em> Tekst i foto: Andor Horvat, etnolog, pripravnik <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Predmet koji sada prikazujemo je vandrovka koja je pripadala suboti\u010dkom kalfi, dugmad\u017eiji \u0110er\u0111u Valihori (Valihora Gy\u00f6rgy). Predmet se nalazi u etnolo\u0161koj zbirci Gradskog muzeja Subotica i deo je nove stalne etnolo\u0161ke postavke muzeja, koja se otvara 2. septembra teku\u0107e godine. \u0160tampana je u u Subotici, u \u0161tampariji Karolja Bitremana. Jedna od najva\u017enijih stvari da bi […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":7563,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[13],"tags":[1106],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/7561"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=7561"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/7561\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7569,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/7561\/revisions\/7569"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/7563"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=7561"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=7561"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=7561"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Konstitucija: slaba
Kosa: kestenjasta
Lice: \u010disto<\/em><\/p>\n\n\n\n
U Aradu, 8. avgusta 1849.<\/em>
Cehovski majstor<\/em>
Dugmad\u017eija Ferenc Rac (R\u00e1tz Ferentz)<\/em><\/p>\n\n\n\n