Jelena \u010covi\u0107: “Detalj parka sa rascvetalim \u017ebunjem”, oko 1906, ulje na kartonu, 27,3 x 39,5 cm, signatura dole levo: Csovich I., Gradski muzej Subotica (inv. br. U\u20132727)<\/p>\n\n\n\n
“Detalj parka sa rascvetalim \u017ebunjem” autorke Jelene \u010covi\u0107 (Subotica, 1879 \u2013 Subotica, 1951), prve akademske slikarke Subotice, pripada maloj grupi njenih sa\u010duvanih pejza\u017ea svetlije palete, gde pripada i slika malog formata Pali\u0107 (oko 1904) i ne\u0161to ve\u0107a Velika terasa na Pali\u0107u iz 1929, koje se obe nalaze u Zavi\u010dajnoj zbirci dr Vinka Per\u010di\u0107a u Subotici. Slika iz zbirke Gradskog muzeja Subotica, prikazuje osun\u010dani detalj parka sa puteljkom u sredini izme\u0111u dva rasko\u0161na procvetala \u017ebuna. Dinamiku unose ne samo koloristi\u010dki efekti nego i kontrast osun\u010danih, svetlih partija, te senoviti tamni delovi. Delo prikazujemo kao predmet meseca juna, u vreme trajanja gostuju\u0107e izlo\u017ebe “Remek dela Umetni\u010dke kolonije Na\u0111banja iz privatnih zbirki”, ali i u periodu kada su slikari pose\u0107ivali ovu zna\u010dajnu likovnu koloniju koja je praktikovala slikanje u prirodi. Jelena \u010covi\u0107 u svojim kratkim autobiografskim bele\u0161kama navodi 1903. i 1904, jul i avgust mesec, kao termine koje je provela u slobodnoj slikarskoj \u0161koli umetni\u010dke kolonije u Na\u0111banji (danas Baja Mare, Rumunija), a kao tamno\u0161nje profesore navodi slikare Belu Ivanji Grinvalda (Iv\u00e1nyi-Gr\u00fcnwald B\u00e9la), I\u0161tvana Retija (R\u00e9ti Istv\u00e1n) i Karolja Ferencija (Ferenczy K\u00e1roly). Ne znamo u kolikoj meri je verodostojan taj deo njenih bele\u0161ki jer se sa studija u Minhenu 1903. vratila sredinom juna, a samostalna izlo\u017eba joj je otvorena 4. jula i trajala jo\u0161 dva dana, \u0161to naravno ne isklju\u010duje da je nakon toga otputovala u Na\u0111banju. Tako\u0111e, u drugoj polovini juna 1904. je slikala i dr\u017eala \u010dasove na Pali\u0107u, \u0161to opet ne isklju\u010duje da je u daljem letnjem periodu boravila u Na\u0111banji. U lisu “Ba\u010dme\u0111ei naplo” (B\u00e1csmegyei Napl\u00f3) 23. juna 1904. pi\u0161u: \u201eSuboti\u010dka slikarka Jelena \u010covi\u0107, koja je bila odli\u010dna studentkinja A\u017ebeove \u0161kole u Minhenu, sada se odmara i slika prekrasne pejza\u017ee Pali\u0107a. Po slikarkinoj izjavi, pali\u0107ki pejza\u017e je toliko lep i orginalan, bogat bojama \u2013 naro\u010dito u satima zore i zalaska sunca \u2013 da bi mnoge slikarske \u010detkice na\u0161le tu objekat svoje inspiracije\u2026Stanuje u vili Demidor.\u201d Vila \u201eDemidor\u201d i danas postoji u ulici Josipa Hegedi\u0161a, blizu jezera, vlasnik je bio plemi\u0107, pozori\u0161ni glumac, a kasnije i pravnik, dr Imre Demidor. Ono \u0161to ona ne navodi, a nalazimo me\u0111u vestima lista “Ba\u010dkai hirlap” (B\u00e1cskai Hirlap) od 9. jula 1905, da je tog leta primljena u slikarsku \u0161kolu u Na\u0111banji. I\u0161tvan Reti je navodi na listi u\u010desnika jedino 1906. Da li je do\u0161lo do gre\u0161ke u memoriji slikarke ili je Reti pogre\u0161io? Dilemu re\u0161ava jedna od molbi Gradskom ve\u0107u Jelene \u010covi\u0107, koje se \u010duvaju u Istorijskom arhivu Subotica. Dokument otkriva da je ona leto 1906. provela u Na\u0111banji i to na poziv Dr\u017eavnog slikarskog udru\u017eenja. Bilo kako bilo, mo\u017eemo zaklju\u010diti da je leta 1904. u slikarstvu Jelene \u010covi\u0107 nastupila orijentisanost ka slikanju u prirodi \u2013 po \u010demu je ina\u010de bila poznata likovna kolonija u Na\u0111banji, a njeno slikarstvo postepeno sti\u017ee u fazu sve\u017eeg kolorita kao uticaj plener-slikarstva i okretanja ka temi pejza\u017ea. Jelena \u010covi\u0107 je prva me\u0111u suboti\u010dkim umetnicima koja je radila u Na\u0111banji. Boravila je tamo pre \u0160andora Olaha (Ol\u00e1h S\u00e1ndor), Arpada G. Bala\u017ea (Bal\u00e1zs G. \u00c1rp\u00e1d) i Bele Farka\u0161a (Farkas B\u00e9la). Tako\u0111e spada u malobrojne \u017eene-u\u010desnice iz Vojvodine, me\u0111u kojima nalazimo i ime Irme Telbis (Telbisz Irma) iz Kikinde, Beatrise \u0160oljmo\u0161 (Solymos Beatrix) iz Sente i Zore Petrovi\u0107 rodom iz Banata. Odre\u0111enim brojem pejza\u017ea, koje se mogu datirati nakon 1904, ona spada u grupu umetnika sa ovih prostora koji se u dijalogu sa prirodom osloba\u0111aju akademizma i minhenskog realizma. <\/p>\n\n\n\n
Pojava Jelene \u010covi\u0107, prve profesionalne slikarke na likovnoj sceni Subotice i \u0161ire regije, bila je s jedne strane odraz globalnih dru\u0161tvenih i umetni\u010dkih de\u0161avanja \u2013 unutar toga razvoja lokalne likovne scene, a imalo je veze i sa sveukupnim talasom feministi\u010dkih pokreta te pojavom edukovanih \u017eena, profesionalnih stvaralaca. Njeno umetni\u010dko delovanje se odvijalo u vreme kada secesija trijumfuje svetom i unosi novu duhovnost u kojoj je centralno mesto zauzela \u017eena kao ikonografski lajtmotiv, a profil Subotice se menjao izgradnjom velelepnih objekata u stilu secesije \u2013 ovaj aspekat pominjemo jer se u mesecu junu slavi Svetski dan secesije. Bio je to period kada je negovanje umetnosti ja\u010dalo i postajalo \u010dinilac u dru\u0161tvenom \u017eivotu suboti\u010dkog gra\u0111anstva, te su se slike sli\u010dne prilo\u017eenom primeru mogle na\u0107i na zidovima gra\u0111anskih ku\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
Tekst: Olga K. Ninkov
Foto: Svetlana Kolovi\u0107
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jelena \u010covi\u0107: “Detalj parka sa rascvetalim \u017ebunjem”, oko 1906, ulje na kartonu, 27,3 x 39,5 cm, signatura dole levo: Csovich I., Gradski muzej Subotica (inv. br. U\u20132727) “Detalj parka sa rascvetalim \u017ebunjem” autorke Jelene \u010covi\u0107 (Subotica, 1879 \u2013 Subotica, 1951), prve akademske slikarke Subotice, pripada maloj grupi njenih sa\u010duvanih pejza\u017ea svetlije palete, gde pripada i […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":5900,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[13],"tags":[1106],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5898"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5898"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5898\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5899,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/5898\/revisions\/5899"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/5900"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5898"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=5898"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=5898"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}