{"id":3249,"date":"2020-01-28T13:42:21","date_gmt":"2020-01-28T12:42:21","guid":{"rendered":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/?p=3249"},"modified":"2020-01-28T13:42:21","modified_gmt":"2020-01-28T12:42:21","slug":"mi-i-drugi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/?p=3249&lang=sr","title":{"rendered":"Mi i drugi"},"content":{"rendered":"\n

Izbor filmova sa XVIII Me\u0111unarodnog festivala etnolo\u0161kog filma
<\/strong> (Etnografski muzej u Beogradu)<\/p>\n\n\n\n

U svim dru\u0161tvima ljudi pribegavaju stvaranju op\u0161tih predstava o sebi i drugima, o nama i njima, o mi i oni, o prijateljima i neprijateljima. U te predstave o drugima pored zrnaca istine ima najvi\u0161e predrasuda i netrpeljivosti proisteklih iz neznanja. Po pravilu, dve su vrste stereotipa: oni o sebi koji su uglavnom veoma pozitivni, i o drugima koji su naj\u010de\u0161\u0107e preterano negativni. Stereotipi vr\u0161e svoj uticaj na na\u0161e vi\u0111enje stvarnosti i \u010desto odre\u0111uju na\u0161e postupke u svakodnevnom \u017eivotu. Za razliku od prethodnih godina kada smo vas kroz izbor tematskih filmovskih programa vodili na geografski udaljena mesta i me\u0111u neobi\u010dne kulturolo\u0161ke pojave i obi\u010daje, ovogodi\u0161njim izborom filmova usredsredili smo se na poznat teren \u2013 na \u201ekom\u0161iluk\u201d. Tako\u0111e smo poku\u0161ali da prika\u017eemo \u0161ta sve danas mo\u017ee da bude tema vizuelne antropolgije \u2013 \u0161irok raspon od klasi\u010dnih dokumentarnih etnolo\u0161kih filmova i svakodnevnih situacionih pri\u010da do savremenih parafraziranja narodnih bajki. Jer sve smo to ipak samo mi, ljudi.<\/p>\n\n\n\n

Sreda 29. decembar 19h<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Bra\u0107a iz Banata <\/em>(13′)
Srbija, 2018.
Reditelj: Radovan \u0110eri\u0107
Posle Drugog svetskog rata u Banat su doseljeni kolonisti iz pasivnijih krajeva tada\u0161nje Jugoslavije. Proces prilago\u0111avanja starosedelaca na nove sugra\u0111ane i\u0161ao je te\u017ee nego \u0161to se o\u0107ekivalo.Doseljenici su sa sobom doneli svoj jezik, obi\u010daje, pravo, predanje i moralne norme koje su bile novina starosedeocima \u0161to je uzrokovalo antagonizmom izme\u0111u ove dve grupe.Netrepeljivost je bila najve\u0107a u prvm posleratnm godinama kada dolazi do promene politi\u010dkog sistema to jest prelaska sa kapitalisti\u010dkog na socijalisti\u010dko dru\u0161tveno ure\u0111enje jer su kolonisti mahom bili pobornici novog sistema a starosedeoci starog ure\u0111enja.Uprkos razlikama, me\u0161oviti brakovi su bili \u010desti \u0161to je uzrokovalo boljem razumevanju i na kraju potpunom nestanku razlika.<\/p>\n\n\n\n

Repa<\/em> (12′)
Ma\u0111arska, 2018.
Reditelj: Bala\u017e Len\u0111el
Andrej na svojoj zemlji u okolini \u010cernobila otkriva d\u017einovsku repu koju prime\u0107uju i istra\u017eiva\u010di u lokalnom atomskom reaktoru. Andrej im se surovo suprotstavlja da bi repu sa\u010duvao za svoju siroma\u0161nu porodicu. Film sa elementima stare narodne bajke i reminiscencijom na film Stalker Andreja Tarkovskog. <\/p>\n\n\n\n

Papirnati \u017eivot<\/em> (30′)
Srbija, 2017.
Reditelj: Zoran Tairovi\u0107
Film \u201ePapirnati \u017eivot\u201c prati jedan dan romske porodice sakuplja\u010da sekundarnih sirovina, nastanjenih u naselju Crvena zvezda u Ni\u0161u. Prate\u0107i njihove aktivnosti \u2013 sakupljanje i razvrstavanje starog gvo\u017e\u0111a i hartije, porodi\u010dni ru\u010dak, kao i njihove svakodnevne razgovore, dobijamo sliku o na\u010dinu na koji oni pre\u017eivljavaju i te\u0161ko\u0107ama koje imaju. I pored objektivno te\u0161ke materijalne situacije, dobijamo sliku o jednoj slo\u017enoj porodici gde vladaju solidarnost i topli me\u0111uljudski odnosi. Kroz razmi\u0161ljanja glavnog junaka \u0110ulijana, film se poigrava sa stereotipima o Romima, romskoj kulturi i \u201eusudu\u201d.<\/p>\n\n\n\n

\u010cetvrtak, 30. decembar 19h<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Da mi Uskrs do\u0111e<\/em> (29′)
Hrvatska, 2018.
Reditelj: Davor Bori\u0107
U malom selu nedaleko od Ora\u0161ja \u017eivi Marta Ivki\u0107, udovica, majka troje dece, jedne k\u0107eri i dva sina. Od brojne porodice danas u Vidovicama \u017eivi samo Marta, radi\u0161na \u017eena vedrog duha i dirljivog glasa. Neguje stare obi\u010daje, svakodnevno odlazi na misu u crkvu Sv. Vida, dru\u017ei se sa svojim susedima i vrlo li\u010dno pro\u017eivljava \u017eivot Vidovica, stradalih u nedavnom ratu, od Cvati do Uskrsa.<\/p>\n\n\n\n

Tako mi na Istoku<\/em> (59′)
Srbija, 2017.
Rediteljka: Katarina Muti\u0107
Koliko poznajemo udaljene krajeve Srbije? Da li su istinite pri\u010de o \u010duvenoj vla\u0161koj magiji koja se povezuje sa Homoljskim planinama i homoljskim krajem. Desanka u filmu je vla\u0161ka vra\u010dara. Kako proti\u010de dan jedne takve \u017eene, kako s njom \u017eive njeni najbli\u017ei, da li ona re\u0161ava svoje probleme podjednako lako kao i tu\u0111e?<\/p>\n\n\n\n

Petak, 31. Decembar 19h<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/strong>Moj vodi\u010d<\/em> <\/strong>(12′)
Ma\u0111arska, 2013.
Reditelj: Barnaba\u0161 Tot
Dirljiva pri\u010da o starijem bra\u010dnom paru tokom svakodnevne vo\u017enje budimpe\u0161tanskim ulicama. O navikama, razmiricama i dosadi zbog jednoli\u010dnosti svakodnevnice koja svojim nestankom na kraju postaje \u017eal i nostalgija.<\/p>\n\n\n\n

Teslin narod<\/em> (83′)
Srbija, 2018.
Reditelj: \u017deljko Mirkovi\u0107
Film predstavlja putovanje kroz pro\u0161lost i sada\u0161njost jednog naroda, od iskrcavanja prvog Srbina na ameri\u010dko tlo pre vi\u0161e od 200 godina do dana\u0161njih dana. Kroz pri\u010de istaknutih Srba, pored Nikole Tesle i Mihajla Pupina, upozna\u0107ete i trostrukog dobitnika Pulicerove nagrade Volta Bogdani\u0107a, Gordanu Vunjak Novakovi\u0107, jedinu \u017eenu \u010dlana Njujor\u0161ke Akademije nauka, srpske in\u017eenjere tvorce Apolo programa, legendarne Oskarovce Karla Maldena, Stiva Te\u0161i\u0107a, Pitera Bogdanovi\u0107a i mnoge druge \u010dija su imena utkana u istoriju. Svi ovi ljudi ostavili su traga grade\u0107i ne samo Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave gde su delom \u017eiveli i radili, ve\u0107 su svoja imena ugradili u istoriju Srbije.<\/p>\n\n\n\n