{"id":1735,"date":"2014-05-14T21:51:40","date_gmt":"2014-05-14T19:51:40","guid":{"rendered":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/?p=1735"},"modified":"2022-08-01T14:35:32","modified_gmt":"2022-08-01T12:35:32","slug":"vojnich-oszkar-1864-1914-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/?p=1735&lang=sr","title":{"rendered":"Oszkar Vojni\u0107 (1864\u20131914)"},"content":{"rendered":"\n

Datum otvaranje: <\/strong>2014. m\u00e1jus 17., 18 \u00f3ra
Mesto:<\/strong> Izlo\u017ebena sala na prvom spratu
Autor izlo\u017ebe: <\/strong>dr. Papp \u00c1rp\u00e1d, etnogr\u00e1fus<\/p>\n\n\n\n

\nDo\ndanas je bilo nekoliko poku\u0161aja da se opi\u0161e \u017eivotni put Oskara\nVojni\u0107a: prona\u0111en je jedan rukopis njegovog savremenika, Ferenca\nHercega, 1980-te Tibor Sekelj objavljuje \u017eivotopis velikog\npustolova, kao \u0161ti \u010dini i Zoltan Kalapi\u0161, u kojoj se, me\u0111u\ndrugima mo\u017ee pro\u010ditati i kratka biografija Oskara Vojni\u0107a.\nPoslednja objavljena studija pi\u0161e o njegovim mogu\u0107im \u0161pijunskim\naktivnostima, a u skorije vreme iza\u0161la je iz \u0161tampe i porodi\u010dnim\nvezama motivisana monografija o Vojni\u0107u.<\/p>\n\n\n\n

\nSmrt\ni sahrana tajanstvenog zemljopsednika i mecene \u2013 koji je vodio\ntajanstveni \u017eivot pun avantura \u2013poslednjeg meseca neposredno pred\nizbijanje Prvog svetskog rata, bile su u mirnodopskoj Subotici\ndoga\u0111aji koji su najvi\u0161e uzburkali javnost. Stavljena je ta\u010dka na\n\u017eivot jednog veoma galantnog kolekcionara, osniva\u010da privatne\nzbirke, lovca, svetskog putnika i putopisca, a tada je zapo\u010dela\njedna sasvim druga\u010dija pri\u010da.<\/p>\n\n\n\n

\nOskar\nVojni\u0107 je svoja putovanja opisivao u knjigama, feljtonima i\n\u010dlancima: igrom slu\u010daja \u010ditala\u010dkoj publici stoji na raspolaganju\nnjegov dnevnik sa prvim bele\u0161kama iz 1884-1885. godine o\ndestinacijama puta do Sredozemnog mora.\nSlede\u0107i\npo redu bio je put do Amerike, koji je zapo\u010det juna 1893. godine a\ntrajao je do novembra iste godine, o kome svedo\u010di i lepo ukra\u0161ena,\no njegovom tro\u0161ku izdata knjiga, a \u010dijeg se prihoda on odri\u010de u\nkorist Penzionog fonda novinara. Tokom 1895. godine uvodi u Subotici\nmodu ga\u0111anja glinenih golubova, a u februaru pobe\u0111uje u takvom\ntakmi\u010denju u ga\u0111anju u Monte Karlu.\nZatim\nkre\u0107e na put kroz Srednju i Zapadnu Evropu (izme\u0111u ostalog i kroz\n\u0160paniju).<\/p>\n\n\n\n

\nJuna\n1898. godine kre\u0107e na \u0160picberge, a najverovatnije da ga je na to\ninspirisalo putovanje i do\u017eivljaji poznatog ornitologa I\u0161tvana\n\u010cernela.\nDe\u0161avanja\nsa putovanja, koje je trajalo do kraja avgusta bele\u017eio je u dnevnik\ni pravio fotografije, i oni su se iste godine pojavili pred javno\u0161\u0107u,\nzahvaljuju\u0107i \u0161tampariji Singer i Volfner. Iz dnevnika saznajemo o\njo\u0161 dva njegova putovanja \u2013 na \u017ealost bez jasnih vremenskih\nkoordinata:\nve\u0107 u \u0160vedskoj bele\u017ei \u201eU ovakvim okolnostima sam putovao jedino\nna Pirenejskom poluostrvu.\u201d, kasnije, posmatraju\u0107i\njedan gle\u010der, pi\u0161e: \u201ePodse\u0107a me na gle\u010der Grindelvald u\n\u0160vicarskoj.\u201c\nIz\novakvih njegovih bele\u0161ki mo\u017eemo saznati malo vi\u0161e o de\u0161avanjima\nprotekle \u010detiri godine.<\/p>\n\n\n\n

\nDo\nslede\u0107eg putovanja i zabele\u0161ki sa njega, dolazi u maju 1904.\ngodine. Tom prilikom kre\u0107e u Finsku i Ukrajinu, koje su tada bile u\nsastavu Rusije, a pose\u0107uje i opisuje znamenitosti poluostrva Krim.<\/p>\n\n\n\n

\nO\nnjegovom putu po Dalmaciji saznajemo samo posredno iz jednog\nnedatiranog pisma, u kojem spominje, da je tu imao koristi od\npoznavanja ruskog jezika: \u201eProveo sam prijatnu nedelju u Fijumeu\n(Rijeci) i pored dalmatinskih obala, gde sam bio na kratkom izletu i\ndo Kotora. Mogu re\u0107i da se i isplatilo: Kastelnouvo (Novi Grad) sa\nsvojim ku\u0107icama koje se skrivaju u borovoj \u0161umi, i Kotor sa svojim\npolo\u017eajem su jedni od najlep\u0161ih prizora, a i jeftino je! Znanje\nruskog mi je bilo od koristi, po\u0161to sam puno razumeo od slavenskog\njezika.\u201c \n<\/p>\n\n\n\n

\nOd\nkraja februara do 29. aprila 1906. godine u dru\u0161tvu Lajo\u0161a Locija\nstarijeg prou\u010dava erupciju Vezuva. Dokazi njegovog do\u017eivotnog\nprijateljstva sa Locijem su pisma, od kojih je poslednje datirano\nneposredno pre njegove smrti iz Port Saida. Vojni\u0107 je verovatno i\nranije istra\u017eivao Vezuv, a o tome pi\u0161e u pismu datiranom pre godinu\ndana a naslovljenom ba\u0161 Lociju.<\/p>\n\n\n\n

\n17.\ndecembra 1906. godine kre\u0107e na svoje jednoipogodi\u0161nje putovanje po\ndestinacijama Australije, Tasmanije, Novog Zelanda, Nove Gvineje,\nKine, Filipina.<\/p>\n\n\n\n

\nIzme\u0111u\nfebruara i oktobra 1909. godine je u Sudanu, a od decembra te godine\npa do marta slede\u0107e lovi u Ugandi i okolini Belog Nila.<\/p>\n\n\n\n

\nU\njanuaru 1911. godine putuje u Britansku Indiju pa u Burmu, u oblast\ndana\u0161njeg Tajlanda\ni\nna Isto\u010dno Indijsko oto\u010dje. Putovanje mu je trajalo do sredine\n1912. godine, a ve\u0107 slede\u0107e godine, 1913. godine izlaze iz \u0161tampe\ndve knjige putopisa.<\/p>\n\n\n\n

\n U martu\n1914. godine kre\u0107e na svoj poslednji put u Isto\u010dnu Afriku.<\/p>\n\n\n\n

\nVojni\u0107evi\nputopisi su savr\u0161eno zadovoljavali sve zahteve tog doba i ukus\n\u010ditala\u010dke publike \u2013 opisivali su da tada nepoznata, neotkrivena a\ninteresantna mesta. Karakteristika njegovih putopisa je ta, da zbog\nsvog sveobuhvatnog intersovanja nekad u njima prevagne geolog, nekad\netnograf, a kad se za to uka\u017ee prilika \u2013 i lovac.<\/p>\n\n\n\n

\nNe\nmo\u017ee se isklju\u010diti, da je Vojni\u0107 kao istinski, pravi lovac,\npo\u0161tuju\u0107i uputstva i do\u017eivljaje svojih prijatelja, na tim dalekim\ndestinacijama zapravo slu\u017eio \u201esvetom cilju muzeologije\u201c\nsakupljaju\u0107i egzoti\u010dne predmete i retko kamenje.<\/p>\n\n\n\n