{"id":5069,"date":"2023-02-10T12:13:59","date_gmt":"2023-02-10T11:13:59","guid":{"rendered":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/?page_id=5069"},"modified":"2023-02-13T10:05:49","modified_gmt":"2023-02-13T09:05:49","slug":"priroda-i-covek","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/?page_id=5069&lang=sr","title":{"rendered":"Priroda i \u010dovek"},"content":{"rendered":"\n

Priroda i \u010dovek<\/h2>\n\n\n\n

Stalna postavka Prirodnja\u010dkog odeljenja suboti\u010dkog Gradskog muzeja<\/h4>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\n
\n

Stalna postavka Prirodnja\u010dkog odeljenja, Gradskog muzeja Subotica, prikazuje bogatsvo \u017eivog sveta severne Ba\u010dke, sa akcentom na njegovu raznovrsnost, lepotu i ugro\u017eenost. Izlo\u017eba tako\u0111e ima cilj da posetiocima prika\u017ee i proces stvaranja savremene, nama poznate, recentne flore i faune. Iz tog razloga izlo\u017eba ima vi\u0161e tematskih celina. U sekciji izlo\u017ebe Karakteristi\u010dna stani\u0161ta severne Ba\u010dke<\/em> pomo\u0107u diorama su prikazana raznovrsna stani\u0161ta koja su se razvila na pe\u0161\u010danim, stepskim, slatinskim, kao i na vodom pokrivenim podru\u010djima. Suprotno od ovih diorama nalaze se celine u kojima su predstavljeni faktori koji su uticali na razvoj ovih stani\u0161ta. Diorama Kraj ledenog doba<\/em> prikazuje geolo\u0161ke i klimatske faktore, a sekcija Drevni ljudi severne Ba\u010dke<\/em> upu\u0107uje na ljudsko delovanje u razli\u010ditim arheolo\u0161kim periodima. Poseban deo izlo\u017ebe se bavi uticajem savremene ljudske aktivnosti i za\u0161titom \u017eivotne sredine, dok zavr\u0161na sekcija prikazuje blago prirodnja\u010dke zbirke, ulogu muzeja u prou\u010davanju prirode i posao kustosa muzeja.<\/em><\/p>\n<\/div>\n\n\n\n

\n

Stalnu postavku Priroda \u010dovek<\/em> mo\u017eete pogledati i iz svog doma pomo\u0107u virtuelne ture. Na ovaj na\u010din vam se pru\u017ea mogu\u0107nost da virtuelno pro\u0161etate kroz stalnu postavku i upoznate prirodne vrednosti severne Ba\u010dke.
Klikom OVDE <\/strong><\/a>na\u0107i \u0107ete se na stalnoj postavci. <\/em>Dr\u017ee\u0107i levi taster mi\u0161a i klikom na navigacione znakove na podu, mo\u017eete se kretati po prostoru i razgledati. Klikom na ikone  fotografija, mo\u017eete videti detaljne fotografije diorama.  <\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n\n\n

\n\n\n\n
\"\"<\/figure>
\n

Karakteristi\u010dna stani\u0161ta severne Ba\u010dke<\/h4>\n\n\n\n

Kakav je \u017eivi svet severne Ba\u010dke? Povr\u0161ni posmatra\u010d vidi samo monotonu ravnicu, gde \u0161iroke oranice tek povremeno prekidaju zasa\u0111ene \u0161ume ili vo\u0107njaci. Me\u0111utim, severna Ba\u010dka je samo na prvi pogled jednoli\u010dna pusta ravnica jer njena skrivena stani\u0161ta obezbe\u0111uju opstanak veoma raznovrsnom \u017eivom svetu. Na prostorima izme\u0111u Dunava i Tise stvarali su se Ba\u010dka lesna zaravan i specifi\u010dan dinski reljef Suboti\u010dko-horgo\u0161ke pe\u0161\u010dare na kojima se razvila prirodna vegetacija klimazonalnog karaktera. Na uzvi\u0161enjima formirale su se travnate stepske livade, dok su se mozai\u010dno raspore\u0111ene sastojine hrastovih \u0161uma razvile u dubljim, vla\u017enim stani\u0161tima. Pored toga na granici pe\u0161\u010danih i lesnih podru\u010dja nastala su velika jezera, mo\u010dvare, slatine i ostali tipovi vodenih stani\u0161ta severne Ba\u010dke.<\/p>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>
\n

Pogled u pro\u0161lost<\/h4>\n\n\n\n

Kako se razvijao \u017eivi svet severne Ba\u010dke? Koji faktori su uticali na razvoj pojedinih stani\u0161ta? Odgovor daje sekcija izlo\u017ebe Pogled u pro\u0161lost<\/em>, gde je pored klimatskih i geolo\u0161kih procesa poslednjeg ledenog doba (ta\u010dnije poslednjeg glacijalnog perioda), ukazano i na uticaj ljudskih aktivnosti u razli\u010ditim arheolo\u0161kim periodima.<\/p>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>
\n

\u017divi svet u opasnosti<\/h4>\n\n\n\n

Za\u0161to je \u017eivi svet Zemlje ugro\u017een? \u0160ta se de\u0161ava ako uni\u0161timo prirodna stani\u0161ta? Va\u017eno je da se kona\u010dno suo\u010dimo sa \u010dinjenicom da je trenutni \u017eivotni stil \u010dove\u010danstva neodr\u017eiv i ugro\u017eava ne samo faunu i floru, ve\u0107 i opstanak na\u0161e sopstvene vrste. Ovaj deo izlo\u017ebe, sa jedne strane, suo\u010dava posetioce sa ljudskim aktivnostima koje ugro\u017eavaju \u017eivotnu sredinu, a sa druge strane poku\u0161ava predstaviti i neka re\u0161enja, na primer \u0161ta mogu pojedinci i dru\u0161tvo (vlada, me\u0111unarodne organizacije) u\u010diniti da spasu \u017eivi svet na\u0161e planete.<\/p>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>
\n

Blago prirodnja\u010dke zbirke<\/h4>\n\n\n\n

\u0160ta se skriva u depoima Prirodnja\u010dkog odeljenja Gradskog muzeja? \u0160ta je posao kustosa Prirodnja\u010dkog odeljenja? Laici naj\u010de\u0161\u0107e smatraju da se muzej sastoji samo od izlo\u017ebi. Me\u0111utim, muzej pored izlaga\u010dke deltanosti, \u010duva u depoima zbirke koje \u010desto imaju i po vi\u0161e hiljada predmeta. Kustosi neprestano oboga\u0107uju i nau\u010dno obra\u0111uju ove zbirke. Kona\u010dno, kao rezultat njihovog rada, kreiraju se izlo\u017ebe na kojima javnost mo\u017ee videti samo deli\u0107 predmeta sa\u010duvanih u muzeju. Svrha ove sekcije izlo\u017ebe je da se posetiocima pru\u017ei uvid u tajne posla kustosa i da se predstave predmeti iz riznice Prirodnja\u010dkog odeljenja koji su retko izlagani.<\/p>\n<\/div><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Priroda i \u010dovek Stalna postavka Prirodnja\u010dkog odeljenja suboti\u010dkog Gradskog muzeja Stalna postavka Prirodnja\u010dkog odeljenja, Gradskog muzeja Subotica, prikazuje bogatsvo \u017eivog sveta severne Ba\u010dke, sa akcentom na njegovu raznovrsnost, lepotu i ugro\u017eenost. Izlo\u017eba tako\u0111e ima cilj da posetiocima prika\u017ee i proces stvaranja savremene, nama poznate, recentne flore i faune. Iz tog razloga izlo\u017eba ima vi\u0161e tematskih […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":5086,"parent":1530,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5069"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=5069"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5069\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":5090,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/5069\/revisions\/5090"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/1530"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/5086"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=5069"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}