Poslednjih decenija XIX veka i Suboticu je zapljusnula ona \u017ee\u0111 za kulturom, koja je zapravo ve\u0107 nekoliko desetina godina ranije po\u010dela da narasta \u0161irom Monarhije, pa tako i u istorijskoj Ma\u0111arskoj. Sasvim je prirodno i razumljivo da su upravo u obrazovnim ustanovama, prvenstveno u gimnazijama pokrenute prve akcije sakupljanja, odnosno sa\u010dinjene prve kolekcije raznih vrsta, koje su prvenstveno bile numizmati\u010dke (dakle one koje sadr\u017eavaju primerke kovanog novca i drugih moneta). Tako je to bilo i u Subotici, \u0161to se jasno vidi iz poziva, \u0161to ga je tokom \u0161kolske 1874\/75. godine preko lokalne \u0161tampe uputio profesor latinskog jezika i istorije suboti\u010dke Vi\u0161e gimnazije, Imre Bala\u0161 (Bal\u00e1s) i u kome se gra\u0111ani pozivaju na sakupljanje \u201cnovaca ili moneta od bilo kog metala\u201d, tra\u017ee\u0107i zapravo od njih da ove predmete daruju zbirci gimnazije.
U formiranju numizmati\u010dke zbirke znatnog udela imao je i drugi entuzijasta, tako\u0111e gimnazijski profesor, I\u0161tvan Ivanji (Iv\u00e1nyi Istv\u00e1n). Upravo se za njegovo ime vezuje formiranje daljih kolekcija, me\u0111u njima i zbirke starina, odnosno sakupljanje \u201cstarih nalaza\u201d.
Tako\u0111e je iz pera ovog eminentnog profesora potekao i prvi arheolo\u0161ki rezime koji se odnosio na Suboticu, a koji je objavljen u godi\u0161njaku Vi\u0161e gimnazije iz 1883. godine (Iv\u00e1nyi Istv\u00e1n: Szabadkai r\u00e9gis\u00e9gek es vid\u00e9k\u00fcnk \u0151skora. A Szabadkai F\u0151gimnazium \u00c9rtes\u00edt\u0151je az 1882\/83-as tan\u00e9vben, Szabadka 1883 (I\u0161tvan Ivanji: Suboti\u010dke starine i praistorija na\u0161ega kraja. Izve\u0161taj Suboti\u010dke vi\u0161e gimnazije za \u0161kolsku 1882\/83. godinu). S izvesnim ponosom tako\u0111e mo\u017eemo da konstatujemo da je to bio prvi arheolo\u0161ki rezime objavljen u Ba\u010dkoj.
Da ovo napi\u0161e Ivanji je, izme\u0111u ostalog, bio mo\u017eda podstaknut i \u010dinjenicom da je 1882 g. na prostoru iza Sen\u0107anskog groblja, u tada\u0161njoj ciglani Tita Ma\u010dkovi\u0107a, otkriven prvi krupniji arheolo\u0161ki nalaz. U jednoj glinenoj posudi nadjena je dragocena ostava iz vremena praistorije, tj. vi\u0161e bronzanih predmeta, te\u017eine nekih pedesetak kilograma. Ovi su predmeti \u2013 mada je tek manji deo dospeo u zbirku gimanzije \u2013 dugo godina smatrani najve\u0107im i najzna\u010dajnijim arheolo\u0161kim otkri\u0107em iz bronzanog doba u Ba\u010dkoj.
Negde u to vreme pokrenuta je akcija radi proslave jednog istorijskog doga\u0111aja, koja je dala veliki zamah istorijskim istra\u017eivanjima \u0161irom Ma\u0111arske. Tokom organizacije milenijske sve\u010danosti \u2013 proslave hiljadu godina od doseljavanja Ma\u0111ara predvo\u0111enih Arpadom \u2013 gotovo je svaki ve\u0107i grad ulo\u017eio mnogo truda da ovekove\u010di svoju istoriju. Ni l\u0161tvan Ivanji nije \u0161tedeo napora i napisao je istoriju grada, onu do danasnjeg dana jedinu monografiju koju su prvi put objavili 1886. g.
Tada je gimnazijskom zbirkom rukovao Eden Gol (Gohl \u00d6d\u00f6n), koji je nekoliko godina docnije na\u0161 grad napustio kao ve\u0107 poznat numizmati\u010dki istra\u017eiva\u010d i shodno imenovanju nadle\u017enog ministarstva u Budimpe\u0161ti, postao asistent Zbirke moneta i starina Ma\u0111arskog nacionalnog muzeja (Magyar Nemzeti M\u00fazeum \u00c9rem \u00e9s R\u00e9gis\u00e9gt\u00e1ra). Uskoro je postao rukovodilac kolekcije antikviteta, da bi ne\u0161to kasnije bio izabran za redovnog \u010dlana Zemaljskog arheolo\u0161kog i antropolo\u0161kog dru\u0161tva (Orsz\u00e1gos R\u00e9g\u00e9szeti \u00e9s Embertani T\u00e1rsulat).
Nekoliko godina nakon toga, 1892. je u Subotici osnovano Udru\u017eenje javne biblioteke (K\u00f6zk\u00f6nyvt\u00e1regylet), zapravo Gradska biblioteka. Ova ustanova se bavila i prikupljanjem istorijskih i drugih predmeta. Mo\u017eda su upravo zbog toga, jedno tri godine kasnije ove paralelne aktivnosti bile objedinjene i naziv dru\u0161tva je promenjen u Udru\u017eenje suboti\u010dke javne biblioteke i muzeja (Szabadkai K\u00f6zk\u00f6nyt\u00e1r- \u00e9s M\u00fazeum Egylet).
Prvi predsednik Udruzenja bio je advokat i upravnik prve suboti\u010dke banke, \u0110er\u0111 Guln (Guln Gy\u00f6rgy), koga \u0107e ve\u0107 1893 g. naslediti \u017digmond Farka\u0161 (Farkas Zsigmond), ugledni advokat i predsednik Nacionalne Kasine. U rukovodstvo Udru\u017eenja izabrani su jo\u0161 knji\u017eevnik Izidor Milko (Milk\u00f3 Izidor) kao podpredsednik, profesor I\u0161tvan Ivanji kao bibliotekar, dok je za njegovog zamenika izabran glavni arhivar gradske administracije Karolj Varga (Varga K\u00e1roly).
Sredinom devedesetih godina XIX veka na mesto I\u0161tvana Ivanjija (koji je usled neizle\u010dive o\u010dne bolesti vremenom potpuno oslepeo) u muzejsko dru\u0161tvo izabran je jedan nov i vrlo darovit profesor \u0110er\u0111 Bibo-Bige (Bib\u00f3-Bige Gy\u00f6rgy). Mada je prvobitno diplomirao na katedri za ma\u0111arski i latinski jezik, bio je dobro upu\u0107en i u starogr\u010dki, ali isto tako i u istoriju, odnosno geografiju. \u0110er\u0111 Bibo-Bige je u srazmerno kratkom periodu odigrao jednu od odre\u0111uju\u0107ih uloga u kulturnom \u017eivotu Subotice. Izme\u0111u ostalih je objavio i delo Praistorija \u2013 \u010dovek do po\u010detka istorijskog doba (Praehistoria \u2013 az ember a t\u00f6rtenelmi kor kezdet\u00e9ig) posve\u0107eno praistoriji. Knjiga je objavljena 1901. godine. Tako\u0111e se za njegovo ime vezuje i otvaranje prve izlo\u017ebe arheolo\u0161kog karaktera u Subotici prvih godina dvadesetog veka.
U me\u0111uvremenu 1894. g. otkriveno je jedno izuzetno nalazi\u0161te na ju\u017enoj periferiji grada u vec spomenutoj ciglani Titusa Ma\u010dkovi\u0107a (na mestu koje se danas ne mo\u017ee identifikovati). Nadjena je podzemna jama u obliku kru\u0161kolike zemunice, a u njoj 18 kom. velikih posuda razli\u010ditog tipa, veli\u010dine i kvaliteta iz sarmatskih vremena. \u010cudom sudbine ove, zbog svoje veli\u010dine lako lomljive posude, pre\u017eivele su dva svetska rata i danas ih zainteresovsani posetioci mogu videti u nekoliko muzeja Srbije.
Do 1906 g. kada je Udru\u017eenje prestalo sa radom, prikupljen je zna\u010dajan muzejski i bibliote\u010dki materijal. Prestanak rada usledio je zbog nestanka entuzijazma kod \u010dlanova, uskra\u0107ivanja nov\u010dane pomo\u0107i grada i dr\u017eave, ali i usled nedostatka prostora, stru\u010dnog kadra i kra\u0111e sakupljenog materijala. I pored neslavne sudbine Suboti\u010dkog udru\u017eenja za javnu biblioteku i muzej, Oskar Vojni\u0107 (Vojnich Oszk\u00e1r) je 1913. g. poklonio Suboti\u010dkom muzeju, od koga je postojala samo ideja i tek nesto materijala, nekoliko stotina etnolo\u0161kih predmeta sa svojih putovanja po Aziji i Africi.<\/p>\n\n\n\n
Iste godine je \u0110er\u0111 Bibo-Bige izvr\u0161io redovno arheolo\u0161ko iskopavanje (ve\u0107 po propisima tada\u0161njih stru\u010dnih kriterijuma) na teritoriji Pustare Kelebija, na mestu jedne srednjovekovne crkve svih nadle\u0161tava, usluga i aktivnosti drugog karaktera, koje su jednostavno ostale bez krova nad glavom. Po na\u0161em mi\u0161ljenju istu je sudbinu do\u017eivela i zbirka Suboti\u010dkog muzeja, a na to upu\u0107uju u pojedinim izve\u0161tajima kada pi\u0161u o pakovanjima na raznim mestima (privremeni sme\u0161taj), jer se svako uzda, da ce za nekoliko godina biti sagra\u0111ena nova gradska ku\u0107a i stvari \u0107e do\u0107i na svoje mesto, pa i Muzej!
Danas ve\u0107 znamo da to istorijski doga\u0111aji nisu omogu\u0107ili.
\u010cinjenica je da je kraj svetskog rata nazvanog prvim, u na\u0161em gradu istovremeno zna\u010dio i promenu dr\u017eavne pripadnosti, kao i vlasti. Na mesto delokruga ma\u0111arskog ministarstva unutar prethodne Austro-ugarske monarhije, zadatke koji se ti\u010du starina, preuzele su institucije Kraljevine SHS (Jugoslavije).
Uticaj tada\u0161nje kulturne politike je doveo do potpunog zamrzavanja muzeolo\u0161ke delatnosti. Uprkos tome, zahvaljuju\u0107i raznim nestabilnim pokretima, jedan deo inventarisanih predmeta (ta\u010dan broj je nepoznat) je dospeo u gimnaziju (kao sastavni deo gimnazijske zbirke), dok je drugi deo na\u0161ao svoje mesto u raznim magacinima gradske ku\u0107e. I tako, pre\u017eiveo krizne godine nemarnosti. \u0160ta vi\u0161e, \u010dak i veoma kriti\u010dne dane (bombardovanje Subotice) tokom Drugog svetskog rata. U ovom poslu \u201espasavanja kulturne ostav\u0161tine\u201c istaknutu ulogu je imao Mijo Mandi\u0107, koga su zadu\u017eili 1918 g. za negovanje fonda nekada\u0161njeg biblioti\u010dko-muzejskog udru\u017eenja, a koji je kasnije postao direktor dana\u0161nje Gradske biblioteke.
Za vreme Drugog svetskog rata, dok je Subotica bila u sastavu dr\u017eavnosti Ma\u0111arske, 1941\u201344, saradnici Arheolo\u0161kog instituta Segedinskog univerziteta, poku\u0161ali su obnoviti muzeolo\u0161ku delatnost, ali bez uspeha.
Me\u0111utim, \u010dinjenica je da su u gradu postojale privatne zbirke, na dr\u017eavnom nivou, kao npr. zbirka dr Mihalja Proke\u0161a (Prokesch Mih\u00e1ly) ili dr Jovana (Joce) Mileki\u0107a, ali one su uglavnom tek kasnije (posle osnivanja Gradskog muzeja) igrale zna\u010dajniju ulogu. Ovaj drugi je ve\u0107 tokom 30-tih godina u vi\u0161e navrata prikazao svoju bogatu istorijsku i umetni\u010dku kolekciju, ali za njegovo ime prvenstveno se vezuje Ba\u010dka galerija na Pali\u0107u, otvorena 1949. g. Pojedini eksponati ove izvanredne umetni\u010dke zbirke se danas nalaze u Galeriji Matice srpske i u Vojvo\u0111anskom muzeju, kao i na umetni\u010dkom i istorijskom odeljenju Gradskog muzeja u Subotici.<\/p>\n\n\n\n
Peter Ric<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Poslednjih decenija XIX veka i Suboticu je zapljusnula ona \u017ee\u0111 za kulturom, koja je zapravo ve\u0107 nekoliko desetina godina ranije po\u010dela da narasta \u0161irom Monarhije, pa tako i u istorijskoj Ma\u0111arskoj. Sasvim je prirodno i razumljivo da su upravo u obrazovnim ustanovama, prvenstveno u gimnazijama pokrenute prve akcije sakupljanja, odnosno sa\u010dinjene prve kolekcije raznih vrsta, […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":2239,"parent":1534,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/1565"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1565"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/1565\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1566,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/1565\/revisions\/1566"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/1534"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/2239"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1565"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}