{"id":1561,"date":"2019-04-23T22:39:32","date_gmt":"2019-04-23T20:39:32","guid":{"rendered":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/?page_id=1561"},"modified":"2019-04-19T10:43:17","modified_gmt":"2019-04-19T08:43:17","slug":"a-muzeum-epulete","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/?page_id=1561&lang=sr","title":{"rendered":"O zgradi muzeja"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Nakon privatizacije Minerve i razmene zgrade u kojoj je bila sme\u0161tena nekada ugledna suboti\u010dka \u0161tamparija za poslovni prostor u centru grada, Skup\u0161tina op\u0161tine Subotica, ina\u010de osniva\u010d Gradskog muzeja u Subotici, obezbedila je novu lokaciju za ovu kulturnu instituciju. Nakon porodi\u010dne palate arhitekte Franca Rajhla (1948\u20131968) i Gradske ku\u0107e, najamna ku\u0107a Mik\u0161e Demetera (D\u00f6m\u00f6t\u00f6r), posta\u0107e tre\u0107a ku\u0107a za nekoliko desetina hiljada predmeta o pro\u0161losti grada, kao i za zaposlene u Muzeju. U 108. godini od izgradnje ove ku\u0107e muzealci postaju \u0161esti stanari ovog zna\u010dajnog secesijskog zdanja na mapi nekada\u0161nje gra\u0111anske Subotice. U danima kada su otpo\u010deli radovi na rekonstrukciji zgrade za potrebe Muzeja, malom izlo\u017ebom Ku\u0107a koja pamti na bilbordima ispred zgrade i ovim skromnim izdanjem po\u010detkom septembra 2007. godine se prise\u0107amo dosada\u0161njih vlasnika, posebno onih koji su ostavili dubok trag na polju duhovnosti, stvarala\u0161tva i intelektualnog pregnu\u0107a. Namera je svih muzealaca da u narednim godinama (decenijama) jo\u0161 vi\u0161e nazna\u010de upravo ovu dimenziju iz pro\u0161losti ovog objekta.<\/p>\n\n\n\n

Pedijatar Mik\u0161a Demeter (D\u00f6m\u00f6t\u00f6r, 1868\u20131944) je studije medicine okon\u010dao 1894. godine u Budimpe\u0161ti, a iste godine obreo se u Subotici. Uz rad u vlastitoj ordinaciji bio je i lekar jednog osiguravaju\u0107eg dru\u0161tava. Prvi je u gradu primenio serum u le\u010denju difterije, ali se posvetio i vrlo aktuelnom le\u010denju trahoma. Uz ovo bavio se i rendgenolo\u0161kom dijagnostikom. Demeter je 1895. godine preveo i objavio knjigu profesora univerziteta u Haleu, Emila Beringa Novi serum protiv difterije, da bi naredne godine u suboti\u010dkoj \u0161tampariji Fi\u0161era i Krausa \u0161tampao vlastitu knji\u017eicu O serumima. U Budimpe\u0161ti je 1904. godine, na sastanku Ma\u0111arske akademije nauka, podneo referat o operativnom le\u010denju trahome. Pored osnovnog zanimanja, aktivno je u\u010destvovao u preduzetni\u010dkim projektima u gradu. U fabrici soda vode Favorit bio je zamenik direktora u periodu 1906\u20131916. godine, nekoliko godina je bio \u010dlan upravnog odbora Industrije mermera i kamenoreza\u010dkog d. d. i jedan od osniva\u010da Trgova\u010dke i zanatlijske zadruge za samopomo\u0107, osnovane 1909. godine. Njegovu li\u010dnost i \u0161irok spektar interesovanja dodatno osvetljava \u010dinjenica da se prvog julskog dana 1906. godine pojavio prvi (verovatno i jedini) broj P\u010delarskih novina Ju\u017ene Ugarske. Kao odgovorni urednik tog kratkotrajnog poduhvata bio je potpisan dr Demeter. Ven\u010danje sa Jolanom (1876\u2013), k\u0107erkom lekara Jo\u017eefa Klajna, obavljeno u jesen 1899. godine, utrlo je stabilnost u njegov dalji \u017eivot. Kao miraz Jolana je u bra\u010dnu zajednicu donela trosobnu ku\u0107u u Petefijevoj (Pet\u0151fi) 63. U njoj su \u017eiveli sve do 1906. godine kada je po projektima budimpe\u0161tanskih arhitekata Jo\u017eefa (1877\u20131947) i Lasla ( \u2013 ) Vagoa podignuta secesijska jednospratna najamna ku\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

U prizemlju, desno od suvog ulaza u ku\u0107u, nalazile su se dve prodavnice, a iza njih \u0161tamparija, o\u010digledno tada\u0161nja Demeterova preokupacija u preduzetni\u0161tvu. Levo od ulaza bio je rasko\u0161an petosobni stan vlasnika i ordinacija, a na spratu jo\u0161 dva sli\u010dna stana za izdavanje. Svi su imali savremenu unutra\u0161nju organizaciju prostora. Reprezentativne prostorije bile su najva\u017eniji deo stana, ali je svaki \u010dlan porodice imao i zaseban prostor, \u010diju intimnost nisu ometali drugi \u010dlanovi. Prostorije u stanovima nizale su se polukru\u017eno oko centralne prostorije, hola. Spava\u0107a soba, salon, trpezarija i mu\u0161ka soba gledale su na ulicu, dok se uz zid susedove ku\u0107e nalazilo kupatilo i zaseban WC, a prema dvori\u0161tu su bile sme\u0161tene de\u010dja soba i hol. Kuhinja i soba za poslugu nalazila se u isturenom dvori\u0161nom krilu ku\u0107e .<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Ovakva unutra\u0161nja organizacija omogu\u0107avala je nesmetanu komunikaciju u prostorijama preko centralnog hola i predsoblja. Gosti su iz predsoblja mogli direktno u\u0107i u trpezariju i salon, doma\u0107ica je u spava\u0107u sobu mogla u\u0107i kroz kupatilo, a de\u010dja soba je potpuno bila izdvojena. Iako su sobe bile prolazne, u svaku se pojedina\u010dno moglo u\u0107i iz predsoblja ili hola, te je u ovoj najamnoj ku\u0107i bila ostvarena mogu\u0107nost zasebnog kori\u0161\u0107enja soba.<\/p>\n\n\n\n

Prilikom projektovanja Demeterove ku\u0107e, bra\u0107u Vago je inspirisala arhitektura secesije iz Darm\u0161tata i Be\u010da. I na ovoj zgradi se nalazi ptica, neizbe\u017eni dekorativni detalj na svakoj zgradi bra\u0107e Vago. Najizrazitiji je na ogradi od kovanog gvo\u017e\u0111a koja ukra\u0161ava terase zaobljenih uglova gde su dve ptice okrenute jedna drugoj. Zaobljeni erkeri sa medaljonima ptica u podno\u017eju, motivi srca, dekorativni detalji koji podse\u0107aju na zrnca perli na fasadi upotpunjuju ovu izuzetnu, asimetri\u010dno komponovanu gra\u0111evinu na prekretnici XIX i XX veka. Ku\u0107a Mik\u0161e Demetera izuzetan je spoj funkcionalnog i umetni\u010dki oblikovanog prostora.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Kraj suboti\u010dke epizode u \u017eivotu dr Demetera vezan je za neobi\u010dno u\u010de\u0161\u0107e na konkursu za glavnog lekara u Staroj Kanji\u017ei. Da bi konkurs imao puni legitimitet, op\u0161tinski lekar dr Kuti, ube\u0111en da \u0107e on biti izabran na mesto dr \u0110ule Roksera, zamolio je dvojicu kolega da, reda radi, konkuri\u0161u i oni. Dr Demeter je to, o\u010digledno, shvatio ozbiljno i, na zaprepa\u0161\u0107enje dr Kutija, obezbedio sebi izvesnost dr\u017eavne funkcije. To je, ujedno, zna\u010dilo i njegov odlazak iz Subotice 1914. godine. Me\u0111utim, on tada ve\u0107 nije bio vlasnik ku\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

Osta\u0107e nerazja\u0161njeno za\u0161to je samo nakon \u010detiri godine dr Demeter prodao svoju novu ku\u0107u. U zemlji\u0161nim knjigama je sredinom 1910. godine zabele\u017eeno da je vlasnik ku\u0107e postao Suboti\u010dki trgova\u010dki i kreditni zavod kao zadruga. Tako \u0107e i ostati do kraja februara 1923. godine, kada je na osnovu kupoprodajnog ugovora i ispla\u0107enih 375.000 dinara, ova nekretnina prodata i uknji\u017eena kao vlasni\u0161tvo Trgova\u010dko-prometnog d.d. za Vojvodinu.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Iako su svoje puteve zapo\u010dele samostalno, \u0161tamparija Minerva i Bacsmegyei NapIo, verovatno najzna\u010dajnija suboti\u010dka novina uop\u0161te, povezuju se u jednom momentu sa li\u010dno\u0161\u0107u Ferenca Fenjve\u0161a. Bard suboti\u010dkog novinarstva ro\u0111en je 1885. godine u Na\u0111sentmiklo\u0161u. Sa porodicom se 1894. godine doselio u Suboticu. Tu, u gimnaziji, \u010detrnaestogodi\u0161nji Fenjve\u0161 imao je prvo iskustvo u novinarstvu, kada je uredio list gimnazijalaca El\u0151re (Napred) u kome su svoje priloge imali De\u017ee (Dezs\u0151) Kostolanji, Artur Munk, I\u0161tvan Sabo Batan\u010d i Geza \u010cat. Od 1903. godine je bio u ma\u0111arskoj prestonici, na studijama prava, ali i tu nije mogao bez novinarskog posla (Budapesti Napl\u00f3).<\/p>\n\n\n\n

U Subotici je od 1903. godine po\u010deo sa izla\u017eenjem politi\u010dki dnevni list B\u00e1csmegyei Napl\u00f3. Prve godine su protekle u tra\u017eenju stava, promenama novinara i urednika, a sve kao posledica \u010dinjenice da su vlasnici bih politi\u010dari i preduzetnici, ljudi bez dodira sa novinarskim poslom. Verovatno i zato, po\u010detkom 1907. godine list je prestao sa izla\u017eenjem. Nakon pauze du\u017ee od godinu dana, Erne (Ern\u0151) Fi\u0161er, u ime \u0161tamparije Hungarija, tada\u0161njeg vlasnika lista, obavestio je pismom gradona\u010delnika Karolja Biroa da \u0107e od 22.6.1908. godine glavni i odgovorni urednik B\u00e1csmegyei Napl\u00f3-a biti Ferenc Fenjve\u0161. U pore\u0111enju sa dana\u0161njim stanjem novinarstva u gradu name\u0107u se dva interesantna zaklju\u010dka: 1. da su po\u010detkom 20. veka u gradu izlazili dnevni listovi, kojih danas, na po\u010detku 21. veka nema; 2. da je urednik najuglednijeg lista u gradu postao osoba stara (mlada) samo 23 godine, \u0161to je danas, tako\u0111e, nezamislivo.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure><\/div>\n\n\n\n

Iako u redakciji nije vladalo politi\u010dko jednoumlje, list je \u010dvrsto zauzeo demokratski politi\u010dki kurs, zastupao ideje socijalne pravde i tolerancije i od njih nije odstupao. Vrlo brzo je do\u0161ao u sukob sa zagovornicima kr\u0161\u0107anskog socijalizma, branio je prava manjinskih zajednica protiv narastaju\u0107eg ve\u0107inskog (ma\u0111arskog) nacionalizma, zastupao interese ni\u017eih dru\u0161tvenih slojeva\u2026 U nedostatku argumenata potkrepljenih \u010dinjenicama, za mnoge novinare i politi\u010dke protivnike Ferenc Fenjve\u0161i i njegove kolege odjednom su postali jevrejska deca. I pored toga, u dnevno novinarstvo oni su uveli kategoriju aktuelnosti (dnevni izve\u0161taji iz policije i suda), literarni podlistak za Bo\u017ei\u0107, tokom Prvog svetskog rata list je anga\u017eovao specijalne izve\u0161ta\u010de, a od kraja maja 1915. godine po\u010deo je sa izla\u017eenjem dva broja dnevno (u 6 i 17 \u010dasova). U to vreme i sam Fenjve\u0161 je oti\u0161ao na front, ali ne sa novinarskim zadatkom nego u honvedskoj uniformi. Doti\u010dne \u0107e se re\u0161iti tek 1918. godine.<\/p>\n\n\n\n

Nakon Prvog svetskog rata, u Kraljevini SHS, list je nekoliko puta bio primoran da prestane sa radom, a rigidna cenzura \u010desto je ve\u0107i deo stranica B\u00e1csmegyei Nap1\u00f3-a ostavljala praznim. Sve to nije obeshrabrilo Ferenca Fenjve\u0161a da odustane, nego je istrajao i uspeo da tira\u017e lista sa 1500\u20132000 primeraka u vreme kada je postajao urednik, podigne na 18000 u me\u0111uratnom periodu i tako postane urednik najboljih jugoslovenskih novina na ma\u0111arskom jeziku pre Drugog svetskog rata.<\/p>\n\n\n\n

Paralelno sa podizanjem profesionainog nivoa novinarskog rada u B\u00e1csmegyei Napl\u00f3-u,\u2019 Fenjve\u0161 je radio na ekonomskoj stabilizaciji lista. Od 1910. godine je postao jedini vlasnik, da bi od sredine 1913. godine njegov brat Lajo\u0161 Fenjve\u0161 postao suvlasnik lista. Krajem septembra 1914. godine Ferenc je sa Aladarom Hirtom postao suvlasnik \u0161tamparije Fenjve\u0161 i drug, a u junu 1915. godine list i \u0161tamparija su spojeni u novoformirano deoni\u010darsko dru\u0161tvo sa osniva\u010dkim kapitalom od 35.000 kruna.<\/p>\n\n\n\n

Prvog junskog dana 1925. godine sklopljen je kupoprodajni ugovor, vredan ravno milion dinara, na osnovu koga je Minerva \u0161tamparija i nakladni\u0161tvo d.d. kupila nekada\u0161nju ku\u0107u Mik\u0161e Demetera, tada u vlasni\u0161tvu Trgova\u010dko-prometnog d.d. za Vojvodinu. Ku\u0107a na Trgu Zmaj Jove 3 postala je oslonac deoni\u010darskog dru\u0161tva, ali i mesto stanovanja za porodice bra\u0107e Fenjve\u0161. \u010cinjenica da su u prostranoj ku\u0107i \u017eiveli Ferenc Fenjve\u0161, njegova supruga Er\u017eebet r. Baruh sa decom, kao i Lajo\u0161 Fenjve\u0161, njegova supruga, ina\u010de akademska grafi\u010darka, Klara r. Gereb i njihova deca, izgleda da je odlu\u010duju\u0107e uticala da 30.11.1932. godine, na temelju kupoprodajnog ugovora vrednog 800.000 dinara, Er\u017eebet Fenjve\u0161 r. Baruh bude u zemlji\u0161ne knjige upisana kao nova vlasnica ku\u0107e, koja je do tada bila u vlasni\u0161tvu firme njenog mu\u017ea i \u0161ogora.<\/p>\n\n\n\n

List koji se od 1929. godine zvao samo Napl\u00f3 (desilo se to po naredbi vlasti koja je opravdana formiranjem banovina !!!) Ferenc Fenjve\u0161 je ure\u0111ivao do 18.10.1935. godine. Iako je u redakciji bilo niz sjajnih novinara koji su nastavili njegovim stopama, \u010dinjenica da je utemeljitelj lista ostao uz svoje \u010dedo i bukvalno do poslednjeg dana svog \u017eivota stajala je u zaglavlju svih narednih brojeva lista, sve do onog poslednjeg, koji se pojavio 17.4.1941. godine. Tada\u0161nje nove gradske vlasti smatrale su dalje izla\u017eenje ovog lista nepotrebnim.<\/p>\n\n\n\n

Tako su zapo\u010dele godine Drugog svetskog rata, najcrnji period za stanare ove ku\u0107e. Zbog vere kojoj su pripadali svi su u prole\u0107e 1944. godine iseljeni u suboti\u010dki geto, a u zemlji\u0161ne knjige (sic!!!) je 21.4.1944. godine upisano da je vlasnica ove nekretnine Jevrejka. Ispostavilo se da je to bila presuda. Ni Er\u017eebet Fenjve\u0161 r. Baruh, ni Klara Gereb nisu pre\u017eivele nacisti\u010dki logor Au\u0161vic. Po svedo\u010denju savremenika, Lajo\u0161 Fenjve\u0161 je umro u Subotici, odmah po povratku iz logora.<\/p>\n\n\n\n

Niz nevolja upotpunile su komunisti\u010dke vlasti koje su pre\u017eivelu decu iz obe porodice Fenjve\u0161 oslobodile briga o roditeljskoj ku\u0107i, tako \u0161to su 18.6.1946. godine doti\u010dnu konfiskovali u korist imovine FNRJ, a njima potra\u017eili primereniji sme\u0161taj. Istog tog dana fabrikovano je i re\u0161enje kojim je uknji\u017eeno pravo vlasni\u0161tva ove ku\u0107e u korist \u0160tamparije Minerva. Tako je bila prethodnih \u0161est decenija, sve do nedavno.<\/p>\n\n\n\n

Mirko Grlica<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nakon privatizacije Minerve i razmene zgrade u kojoj je bila sme\u0161tena nekada ugledna suboti\u010dka \u0161tamparija za poslovni prostor u centru grada, Skup\u0161tina op\u0161tine Subotica, ina\u010de osniva\u010d Gradskog muzeja u Subotici, obezbedila je novu lokaciju za ovu kulturnu instituciju. Nakon porodi\u010dne palate arhitekte Franca Rajhla (1948\u20131968) i Gradske ku\u0107e, najamna ku\u0107a Mik\u0161e Demetera (D\u00f6m\u00f6t\u00f6r), posta\u0107e tre\u0107a […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":2047,"parent":1534,"menu_order":2,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"footnotes":""},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/1561"}],"collection":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1561"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/1561\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1564,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/1561\/revisions\/1564"}],"up":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/pages\/1534"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/2047"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gradskimuzej.subotica.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1561"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}