Remek dela Umetničke kolonije Nađbanja iz privatnih zbirki
Datum otvaranja: 14. maj 2024, u 17 časova
Mesto: Galerija mađarske likovne umetnosti u Vojvodini
Autor izložbe: Eleni Korani
Izložba je otvorena do 30. juna 2024.
Umetnički pokret u Nađbanji (danas Baja Mare, Rumunija) koji je začeo moderno mađarsko slikarstvo, vezuje se za početak rada umetničke kolonije 1896, a zatim za rad besplatne umetničke škole od 1902. Njen neposredni prethodnik bila je umetnička škola Šimona Hološija (Hollósy Simon) u Minhenu, koja je od 1896. do 1901, preko leta delovala u Nađbanji. Na ovoj izložbi se, osim dela Šimona Hološija i Ištvana Retija (Réti István), mogu videti dela svih drugih osnivača umetničke kolonije u Nađbanji: Karolja Ferencija (Ferenczy Károly), Janoša Torme (Thorma János) i Bele Ivanji Grinvalda (Iványi-Grünwald Béla). Hološijevim povlačenjem Ferenci, Reti, Torma i Grinvald, pokreću 1902. pomenutu Slobodnu slikarsku školu u Nađabnji, a 1911. se osniva Društvo slikara Nađbanje. Likovni kritičari progresivnog duha pozdravljali su osnivanje „mađarskog Barbizona” i sa oduševljenjem izveštavali o izgradnji ateljea i prvim zajedničkim izložbama. Glavna zasluga škole je što je uvela u mađarsko slikarstvo rezultate naturalizma i plenera (slikarstvo na otvorenom van ateljea). Rani period definisan je stilskim jedinstvom, koje je vremenom zamenjeno suživotom različitih oblika izražavanja. Mnogi su sledili klasične tradicije naturalističkog pejzažnog slikarstva, ali su blagotvorno delovali i savremeni novi trendovi, kao što je npr. fovizam pod čijim uticajem se stvara grupa „neoša” – ovoj grupi je pripadao i vrbaški slikar Jožef Pehan (Pechán József). Naime, umetničku koloniju i slikarsku školu u Nađbanji su među mnogobrojnim umetnicima posećivali i stvaraoci sa područja današnje Vojvodine, npr. Jožef Mali (Mály József), Jožef Brumer (Brummer József) i Ivan Radović iz Sombora; Antal Štrajtman (Streitmann Antal) i Jožef Varkonji (Várkonyi József) iz Velikog Bečkereka; Beatrisa Šoljmoš (Solymos Beatrix) i Eugen Pasku iz Sente; Jožef Pehan iz Vrbasa; Zora Petrović iz Dobrica u Banatu; Jelena Čović, Arpad G. Balaž (Balázs G. Árpád) i Šandor Olah (Oláh Sándor) iz Subotice.
U organizaciji Galerije Ernst podrškom Programa srednjoevropske baštine i Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, u Galeriji mađarske umetnosti u Vojvodini – u Gradskom muzeju Subotica, ovom prilikom su u izboru Eleni Korani, izložena 35 retko viđena dela iz mađarskih privatnih kolekcija. Eksponati obuhvataju period od početnih godina kolonije do sredine 30-ih godina i pružaju uvid u stilski pluralizam: od plenerskog naturalizma do trendova impresionizma i postimpresionizma, te avangardnih iskoraka. Radovi su to poznatih umetnika kolonije: Ištvana Boldižara (Boldizsár István), Geze Bornemise (Bornemisza Géza), Bele Cobela (Czóbel Béla), Gizele Demeter (Dömötör Gizella), Ernea Bele Geca (Götz Béla Ernő), Gite Đeneš (Gyenes Gitta), Bele Ivanjija Grinvalda, Karolja Ferencija, Geze Kadara (Kádár Géza), Karolja Kernštoka (Kernstok Károly), Jožefa Klajna (Klein József), Janoša Kmetija (Kmetty János), Bele Varga Magori (Mágori Varga Béla), Karolja Patkoa (Patkó Károly), Jožefa Pehana, Čabe Vilmoša Perlrota (Perlrott Csaba Vilmos), Ervina Planjija (Plány Ervin), Lajoša Tihanjija (Tihanyi Lajos), Janoša Torme, Šandora Cifera (Ziffer Sándor), Imrea Nađa Žegedija (Zsögödi Nagy Imre). Poseban segment postavke čine dela koja predstavljaju učesnike kolonije u Nađbanji iz zbirke Gradskog muzeja Subotica: Jelena Čović, Bela Ivanji Grinvald, Šandor Njilaši (Nyilassy Sándor), Šandor Olah, Jožef Pehan.
Izložba je realizovana u saradnji Centralnoevropske fondacije za očuvanje graditeljskog nasleđa, u okviru Programa srednjoevropske baštine, Mađarskog nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i Gradskog muzeja Subotica.
