Slepi miševi, ljiljci, šišmiši ili netopiri (Chiroptera, cheir = šaka +pteron = krilo) su sisari koje grupiše sposobnost aktivnog leta, kao i mogućnost korišćenja eholokacije. Rasprostranjeni su svuda po svetu, izuzev arktičke i antarktičke regije i nalaze se u mnogobrojnim staništima kao veoma značajne vrste. Prema broju vrsta čine 20% svih sisara i po broju vrsta su drugi, iza glodara. Sposobnost leta im je omogućena letnim kožicama, koja predstavljaju krila. Sačinjene su od dva sloja kože i protežu se od korena šake do ramena, između prsiju i između nogu, a kod nekih vrsta obuhvataju i rep. Ako je letna kožica povezana sa repom služi im za obuhvatanje plena. Posebne tetive omogućavaju im da se nožni palačevi i kandže spoje tako da mogu tokom odmora da vise naglavačke. Ovaj viseći položaj je pogodan za njih jer zahteva najmanje energije i daje im mogućnost lakog odraza prilikom poletanja. Pretežno spadaju u noćne životinje, pa za orjentaciju kao i za utvrđivanje položaja plena slepi miševi koriste eholokatore, odnosno rasprostiru ultrazvukove kroz usta i /ili nos. Za pojačavanje zvuka imaju izrasline na nosevima i uši su im dobro razvijene, često sa velikim ušnim školjkama što im omogućava bolje hvatanje ehoa ispuštenih ultrazvukova.Većina šišmiša ima veoma dobro razvijeno čulo mirisa,a poneke vrste imaju i dobro razvijeno čulo vida. Vrste u našim krajevima tokom dana za skloništa preferiraju mračne, izolovane prostore (pećine, unutašnjost drveća, pukotine na građevinama, udubljenja na krovovima, tavane…). U hladnijim mesecima prolaze kroz proces hibernacije ili migriraju u toplije krajeve. Evropske vrste slepih miševa su uglavnom insektivori. Najćešće žive u kolonijama, mada mogu biti i samotnjaci. Ženka se okoti jednom godišnje i na svet donosi po jedno mladunče koje par meseci bude zakačeno za nju, čak i dok leti. Imaju izraženu brigu o potomstvu, što se ogleda u tome da formiraju “obdaništa” sačinjenih od većeg broja mladunaca i njihovih majki. Životni vek im je i do 30 godina. Mnoge vrste su registrovane kao ugrožene zbog krčenja šuma, prekomerne upotrebe pesticida, prekomernog rada u kamenolomima i radom vetroturbina. Insektovorni slepi miševi su od velikog značaja za kontrolu populacija insekata, što je povezano sa prevencijom prekomernog korišćenja pesticida koji su veoma štetni za okruženje. Sve vrste slepih miševa u Srbiji su zaštićene zakonom. Način na koji ljudi mogu da pomognu ovim stvorenjima je pošumljavanjem, smanjenjem korićenja pesticida i pravljenjem kućica, što će doprineti povećanju broja skloništa.
Izloženi primerak je poklon Prirodnjačkom odeljenju Gradskog muzeja Subotica od osnovne škole Miroslav Antić sa Palića.
Tekst: Slađana Aleksić