Sećanje na dr Belu Šturca
Datum otvaranja: 11. septembar 2024, u 18 časova
Mesto: prirodnjačka stalna postavka, drugi sprat
Autori izložbe: dr Gabrijela Kajdoči Lovas i Slađana Aleksić
Gradski muzej Subotica Vas srdačno poziva na otvaranje kamerne izložbe na stalnoj prirodnjačkoj postavci Sećanje na dr Belu Šturca koje će se održati u sredu, 11. septembra 2024. sa početkom u 17 časova (Trg sinagoge 3, Subotica).
Pozdravna reč: dr Olga K. Ninkov, vršilac poslova direktora Muzeja za programsku delatnost
Izložbu otvaraju: prof. dr Geza Cekuš, Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku Univerziteta u Novom Sadu
Dr Milica Rat, Departman za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu, koja će održati predavanje „Renesansa Šturcovog herbarijuma u 21. veku”
Dr Bela Šturc, profesor biologije i poznati subotički botaničar, rođen je pre 110 godina, a preminuo je pre 30 godina. Bio je vrstan profesor, pedagog i metodičar na kog su se kolege ugledale. Neprestano je tragao za novim nastavnim metodama i obrađivao je nove teme vezane za prirodu Vojvodine koje je usklađivao sa potrebama nastave biologije. Njegov glavni cilj je bio da svoje učenike nauči kako da samostalno razmišljaju i rade. Naglašavao je značaj obrazovanja ljudi koji će svesno čuvati prirodu, ističući važnost boravka u prirodi i ulogu umetnosti u tome.
Pored podučavanja, neumorno je istraživao prirodu oko sebe. Odlazio je na terene, posvećeno je radio na svojoj bogatoj herbarskoj kolekciji, pisao je naučne, stručne članke i doktorsku disertaciju. Već pedesetih godina prošlog veka shvatio je da je našim prirodnim vrednostima potrebna zaštita i na to je stalno skretao pažnju tokom svog života. Kruna njegovog istraživačkog rada je sintetički rad pod naslovom Prirodna flora Subotičko‒horgoške peščare i pitanja njene zaštite, koji je i danas nezaobilazna literatura za istraživače i zaštitare koji se bave florom našeg područja. Njegov herbarijum koji je nastao kao plod višedecenijskih terenskih istraživanja, svedoči o nekadašnjoj, izuzetno bogatoj, flori našeg kraja.
Bela Šturc je imao veliki uticaj na ljude oko sebe. Dokaz naklonosti njegovih učenika je i to što su ga od milja zvali “Papa Šturc” i mnogi su ga birali za mentora svog diplomskog rada. Zahvaljujući svom uticaju u struci, uspeo je čak i da promeni trasu autoputa E-75 te tako sačuva neprocenjiva staništa od uništenja. Šturcov herbarijum se i danas neprestano istražuje i čini jednu od osnova Crvene knjige flore Srbije, koja je u pripremi.
Legat dr Bele Šturca, koji pored herbarijuma obuhvata i njegove lične predmete, dokumenta, biblioteku, dnevnike, beleške i nastavnu građu, danas se čuva u Gradskom muzeju Subotica.
