...

Subotička Gradska kuća



U okviru novog projekta Gradskog muzeja Subotica pod nazivom Pogled u prošlost, jednom u dve nedelje u posebno izrađenom izlogu koji se nalazi sa desne strane glavnog ulaza, prolaznicima će biti predstavljen jedan muzejski predmet iz zbirki našeg muzeja.

Inicijativa omogućava sugrađanima da otkriju, a muzeju da prikaže bogatstvo zbirki i predmete koji nisu deo trenutnih muzejskih postavki. Istorijski i kulturni kontekst eksponata će biti prikazan kroz prateći tekst na ekranima u samom izlogu. Projekat omogućava fokusiranje na pojedinačne predmete iz zbirki na svojstven način.

Tokom svoje istorije Subotica je imala tri gradske kuće. Prva je podignuta još sredinom 18. veka (1751. godine). Druga je bila sazidana 1828. godine. Treća gradska kuća, koja i danas ukrašava grad, sagrađena je u periodu od 1908. do 1910. godine, dok je uređivanje enterijera bilo završeno 1912. godine.

Subotičku Gradsku kuću su projektovali budimpeštanski arhitekti Marcel Komor i Deže Jakab. Pregovori o izgradnji su trajali tri godine pre početka gradnje i tokom tog perioda glavnu reč je vodio ambiciozni subotički gradonačelnik dr Karolj Biro. U to vreme se smatralo da bi nova gradska kuća trebala da bude u neobaroknom stilu, ali Komor i Jakab su ostali pri ideji da to ipak bude u mađarskoj varijanti secesije, inače za taj period prilično modernom stilu.

Zgrada Gradske kuće ima četiri ulaza i četiri dvorišta. Prizemlje je od početka projektovano tako da obezbedi mesto za trgovačke, ugostiteljske i druge radnje. Impozantan je i najviši toranj gradske kuće, koji sa svojih 76 m dominira panoramom grada. Na prvom spratu, koji u potpunosti odiše secesijskim stilom i fascinantnim ornamentima, nalaze se Velika, Žuta i Zelena većnica koje su nekada bile rezervisane za gradonačelnika i župana. Međutim, danas se u njima pored sastanaka skupštine grada, organizuju venčanja i druge svečanosti. Na prozorima se nalaze prelepi vitraži umetnika Mikše Rota i Šandora Nađa.

Subotica je upravo za vreme izgradnje Gradske kuće doživela svoj arhitektonski zenit (kraj 19. i početak 20. veka). Te se počela smatrati moderanim srednjoevropskim gradom, a oličenje ovoga je upravo ova i mnoge druge monumentalne građevine iz tog perioda.