Kopernik u školskoj klupi
U okviru novog projekta Gradskog muzeja Subotica pod nazivom Pogled u prošlost, jednom u dve nedelje u posebno izrađenom izlogu koji se nalazi sa desne strane glavnog ulaza, prolaznicima će biti predstavljen jedan muzejski predmet iz zbirki našeg muzeja.
Inicijativa omogućava sugrađanima da otkriju, a muzeju da prikaže bogatstvo zbirki i predmete koji nisu deo trenutnih muzejskih postavki. Istorijski i kulturni kontekst eksponata će biti prikazan kroz prateći tekst na ekranima u samom izlogu. Projekat omogućava fokusiranje na pojedinačne predmete iz zbirki na svojstven način.
Poljak, Nikola Kopernik – izvorno, na nemačko-pruskom dijalektu Niklas Kopernigk (1473–1543) je 1540. godine svom učeniku predao svoj rad pod nazivom Kopernikov sistem nebeskih tela, De revolutionibus orbium coelestium (O kruženju nebeskih tela), otvorivši novo poglavlje u poimanju sveta koji nas okružuje, a koje se suprostavljalo dotadašnjem, takozvanom Ptolemejskom (geocentričnom) sistemu.
Glavni zaključci Kopernikovog dela, De hypothesibus motuum coelestium a se constitutis commentariolus (Komentar o teorijama uređenja i kretanja nebeskih tela), nastalog između 1510. i 1514. godine: „(…) kretnja planeta na dnevnom nivou, kretnja Sunca na godišnjem nivou i retrogradni hod planeta ukazuju na to, da se Zemlja tokom jednog dana okrene oko svoje ose, da se tokom jedne kalendarske godine okrene oko Sunca, koje je nepokretna tačka na sredini planetarnog sistema. Zemlja, dakle, nije centar univerzuma, samo centar mesečeve orbite. Pažljivim tumačenjem ovog rada, možemo zaključiti da je Kopernik zaista verovao u heliocentrični sistem ‒ on je, tačnije, u jednom heliostatičnom sistemu, Sunce postavio na određenu razdaljinu od centra, i tvrdio da je to stvarni opis univerzuma. (…)
Kopernikov sistem je imao velik uticaj na mnoge slobodoumne i nezavisne astronome i matematičare. Nova teorija nije bila privlačna samo zbog svoje elegancije, već i zbog toga, što je raskinula čvrste veze sa dotadašnjim, tradicionalnim doktrinama. Uglavnom se suprostavljao Aristotelu, koji je čvrsto stajao iza ubeđenja da je Zemlja nepomična, a pored toga je pružio i alternativu Ptolemejevom geocentričnom modelu poimanja univerzuma. Ovi pogledi su u zapadnjačkom hrišćanstvu poprimili ozbiljnost religioznih dogmi i mnogi mislioci su bili stava da koče razvoj i da je vreme da se te teorije odbace.” (Izvor: https://tudosnaptar.kfki.hu/k/o/kopernikusz/kopernikusz.html)
Kopernikov sistem je doneo dve značajne promene: prodrmao je poimanje veličine i granice svemira i uveo novo viđenje univerzuma, kao beskrajnog, a sa druge strane je prevazišao dotadašnje predstave o padu tela na zemlju i postao začetnik kasnije Njutnove teorije gravitacije.
Astronomija, koja je deo opšteg, građanskog i gimnazijskog obrazovanja, smatra se obeležjem poznog prosvetiteljskog doba 19–20. veka i nije uticala samo na samospoznaju čoveka, već je otkrila i povezanost određenih nevidljivih pojava: dete školskog uzrasta je uz pomoć teorije moglo da shvati da iako deluje da se svet okreće oko njih, na okretanje sveta ipak utiču neke druge zakonitosti: tako je poimanje sveta, koje je poteklo od egocentrizma, kroz geocentrizam došlo do heliocentrizma.
Školsko pomagalo, koje ćemo predstaviti, najverovatnije je pripadalo kabinetu za geografiju ili fiziku subotičke gimnazije, pretpostavlja se da je bilo izbačeno, međutim ipak preuzeto od strane subotičke Crkve Vozdviženja Časnog Krsta, odakle je, zahvaljujući svešteniku, dospelo u Gradski muzej. Ono što ovaj predmet čini unikatnim, pored toga što objašnjava heliocentrični sistem, daje uvid i u mnoge mehaničke radnje. Mehanizam imitira kretanje planeta oko Sunca, samim tim se točkovi prve grupe nazivaju Sunčev točak, dok su točkovi druge grupe za planete.
Arpad Pap
Izvor: https://tudosnaptar.kfki.hu/k/o/kopernikusz/kopernikusz.html
