Datum otvaranja: 14. novembar 2024, u 17 časova
Mesto: Galerija mađarske likovne umetnosti u Vojvodini
Autori izložbe: dr. Olga K. Ninkov, Ljubica Vuković Dulić

Srdačno Vas pozivamo na otvaranje izložbe Pejzaži, portreti i animalistički prikazi slikara Lajoša Hušveta (1894–1956) i vajara Gabora Almašija (1911–1994) koje će se održati 14. novembra 2024, sa početkom u 17 časova, u Galeriji mađarske likovne umetnosti u Vojvodini (Gradski muzej Subotica, Trg sinagoge 3).

Pozdravna reč: dr. Olga K. Ninkov, istoričar umetnosti–muzejski savetnik, direktor po ovlaštenju
U ime sufinansijera govoriće Zoltan Kudlik, pomoćni skretar Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a u ime autora izložbe Ljubica Vuković Dulić, istoričar umetnosti–viši kustos.
Izložbu otvara: dr Ana Baranji, istoričar umetnosti
Nastupaju učenici Muzičke škole Subotica

Datum otvaranja: 11. septembar 2024, u 18 časova
Mesto: prirodnjačka stalna postavka, drugi sprat
Autori izložbe: dr Gabrijela Kajdoči Lovas i Slađana Aleksić

Gradski muzej Subotica Vas srdačno poziva na otvaranje kamerne izložbe na stalnoj prirodnjačkoj postavci Sećanje na dr Belu Šturca koje će se održati u sredu, 11. septembra 2024. sa početkom u 17 časova (Trg sinagoge 3, Subotica).

Pozdravna reč: dr Olga K. Ninkov, vršilac poslova direktora Muzeja za programsku delatnost 
Izložbu otvaraju: prof. dr Geza Cekuš, Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku Univerziteta u Novom Sadu
Dr Milica Rat, Departman za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu, koja će održati predavanje „Renesansa Šturcovog herbarijuma u 21. veku”

Dr Bela Šturc, profesor biologije i poznati subotički botaničar, rođen je pre 110 godina, a preminuo je pre 30 godina. Bio je vrstan profesor, pedagog i metodičar na kog su se kolege ugledale. Neprestano je tragao za novim nastavnim metodama i obrađivao je nove teme vezane za prirodu Vojvodine koje je usklađivao sa potrebama nastave biologije. Njegov  glavni cilj je bio da svoje učenike nauči kako da samostalno razmišljaju i rade. Naglašavao je značaj obrazovanja ljudi koji će svesno čuvati prirodu, ističući važnost boravka u prirodi i ulogu umetnosti u tome. 

Pored podučavanja, neumorno je istraživao prirodu oko sebe. Odlazio je na terene, posvećeno je radio na svojoj bogatoj herbarskoj kolekciji, pisao je naučne, stručne članke i doktorsku disertaciju. Već pedesetih godina prošlog veka shvatio je da je našim prirodnim vrednostima potrebna zaštita i na to je stalno skretao pažnju tokom svog života. Kruna njegovog istraživačkog rada je sintetički rad pod naslovom Prirodna flora Subotičko‒horgoške peščare i pitanja njene zaštite, koji je i danas nezaobilazna literatura za istraživače i zaštitare koji se bave florom našeg područja. Njegov herbarijum koji je nastao kao plod višedecenijskih terenskih istraživanja, svedoči o nekadašnjoj, izuzetno bogatoj, flori našeg kraja.

Bela Šturc je imao veliki uticaj na ljude oko sebe. Dokaz naklonosti njegovih učenika je i to što su ga od milja zvali “Papa Šturc” i mnogi su ga birali za mentora svog diplomskog rada. Zahvaljujući svom uticaju u struci, uspeo je čak i da promeni trasu autoputa E-75 te tako sačuva neprocenjiva staništa od uništenja. Šturcov herbarijum se i danas neprestano istražuje i čini jednu od osnova Crvene knjige flore Srbije, koja je u pripremi. 

Legat dr Bele Šturca, koji pored herbarijuma obuhvata i njegove lične predmete, dokumenta, biblioteku, dnevnike, beleške i nastavnu građu, danas se čuva u Gradskom muzeju Subotica.

Datum otvaranja: 7. avgust 2024, u 18 časova
Mesto: izložbeni prostor na prizemlju
Autor izložbe: dr Ivan Dulić
Izložba je otvorena do 31. oktobra 2024.

U Gradskom muzeju Subotica je u saradnji sa Naučno-tehnološkim centrom Naftne industrije Srbije (NIS) i prirodnjačkog odelenja muzeja, 7. avgusta 2024, otvorena geološka izložba „Šta se krije ispod ravnice?“. Autor izložbe, dr Ivan Dulić – geolog poreklom iz Bajmoka i Đurđina – ovom prilikom je izložio deo svoje dragocene kolekcije koja je nastajala pune četri decenije, ali i rezultate bušotina NIS-a na kojima je radio kao ekspert. U uvodu kataloga on poziva gledaoce rečima: “Ova izložba vas poziva na dugo putovanje u kojem ćete prošetati po prastarom kopnu Paleoevrope, zaroniti u dubine Tetiskog okeana, biti svedok stvaranja novog kopna Evrope, roniti oko sprudova Panonskog mora i posle sudara sa severcem ledenih doba, izroniti u plodnu vojvođansku ravnicu”. Autor je spreman ponuditi publici svoje znanje iz geologiji ne samo u vidu ove, tekstovima i ilustracijama bogato popraćene, postavke i putem kataloga, već i putem predavanja i vođenja kroz izložbu. Prvi ovakav susret će biti upriličen u okviru programa za Dan grada, 3. septembra od 18 časova, a drugi 18. septembra, povodon Svetskog dana geologije.  

Izložbu su otvorili Leonid Stulov, direktor Naučno-tehnološkog centar NIS i prof. dr Dejan Prelević, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Pozdravne reči je publici i gostima uputija dr Olga K. Ninkov. Izložba će trajati do početka novembra uz prateće programe namenjena svim uzrastima. Nakon ovog projekta deo eksponata koji su poreklom iz Subotice i okoline, trajno će ostati u kolekciji subotičkog muzeja. Na relaizacij postavke su pored Ivana Dulića učestvovali Miša Dulić, te biolozi prirodnjačkog odeljenja muzeja, Slađana Aleksić i Gabrijela Kajdoči Lovas, grafičar Čaba Lalić, fotograf Svetlana Kolović i tehnički saradnik Ferenc Horvat. Sradnik na relaizaciji projekta je bila Ines Dragić (NIS).

Datum otvaranja: 14. maj 2024, u 17 časova
Mesto: Galerija mađarske likovne umetnosti u Vojvodini
Autor izložbe: Eleni Korani
Izložba je otvorena do 30. juna 2024.

Umetnički pokret u Nađbanji (danas Baja Mare, Rumunija) koji je začeo moderno mađarsko slikarstvo, vezuje se za početak rada umetničke kolonije 1896, a zatim za rad besplatne umetničke škole od 1902. Njen neposredni prethodnik bila je umetnička škola Šimona Hološija (Hollósy Simon) u Minhenu, koja je od 1896. do 1901, preko leta delovala u Nađbanji. Na ovoj izložbi se, osim dela Šimona Hološija i Ištvana Retija (Réti István), mogu videti dela svih drugih  osnivača umetničke kolonije u Nađbanji: Karolja Ferencija (Ferenczy Károly), Janoša Torme (Thorma János) i Bele Ivanji Grinvalda (Iványi-Grünwald Béla). Hološijevim povlačenjem Ferenci, Reti, Torma i Grinvald, pokreću 1902. pomenutu Slobodnu slikarsku školu u Nađabnji, a 1911. se osniva Društvo slikara Nađbanje. Likovni kritičari progresivnog duha pozdravljali su osnivanje „mađarskog Barbizona” i sa oduševljenjem izveštavali o izgradnji ateljea i prvim zajedničkim izložbama. Glavna zasluga škole je što je uvela u mađarsko slikarstvo rezultate naturalizma i plenera (slikarstvo na otvorenom van ateljea). Rani period definisan je stilskim jedinstvom, koje je vremenom zamenjeno suživotom različitih oblika izražavanja. Mnogi su sledili klasične tradicije naturalističkog pejzažnog slikarstva, ali su blagotvorno delovali i savremeni novi trendovi, kao što je npr. fovizam pod čijim uticajem se stvara grupa „neoša” – ovoj grupi je pripadao i vrbaški slikar Jožef Pehan (Pechán József). Naime, umetničku koloniju i slikarsku školu u Nađbanji su među mnogobrojnim umetnicima posećivali i stvaraoci sa područja današnje Vojvodine, npr. Jožef Mali (Mály József), Jožef Brumer (Brummer József) i Ivan Radović iz Sombora; Antal Štrajtman (Streitmann Antal) i Jožef Varkonji (Várkonyi József) iz Velikog Bečkereka; Beatrisa Šoljmoš (Solymos Beatrix) i Eugen Pasku iz Sente; Jožef Pehan iz Vrbasa; Zora Petrović iz Dobrica u Banatu; Jelena Čović, Arpad G. Balaž (Balázs G. Árpád) i Šandor Olah (Oláh Sándor) iz Subotice.   

U organizaciji Galerije Ernst podrškom Programa srednjoevropske baštine i Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, u Galeriji mađarske umetnosti u Vojvodini – u Gradskom muzeju Subotica, ovom prilikom su u izboru Eleni Korani, izložena 35 retko viđena dela iz mađarskih privatnih kolekcija. Eksponati obuhvataju period od početnih godina kolonije do sredine 30-ih godina i pružaju uvid u stilski pluralizam: od plenerskog naturalizma do trendova impresionizma i postimpresionizma, te avangardnih iskoraka. Radovi su to poznatih umetnika kolonije:  Ištvana Boldižara (Boldizsár István), Geze Bornemise (Bornemisza Géza), Bele Cobela (Czóbel Béla), Gizele Demeter (Dömötör Gizella), Ernea Bele Geca (Götz Béla Ernő), Gite Đeneš (Gyenes Gitta), Bele Ivanjija Grinvalda, Karolja Ferencija, Geze Kadara (Kádár Géza), Karolja Kernštoka (Kernstok Károly), Jožefa Klajna (Klein József), Janoša Kmetija (Kmetty János), Bele Varga Magori (Mágori Varga Béla), Karolja Patkoa (Patkó Károly), Jožefa Pehana, Čabe Vilmoša Perlrota (Perlrott Csaba Vilmos), Ervina Planjija (Plány Ervin), Lajoša Tihanjija (Tihanyi Lajos), Janoša Torme, Šandora Cifera (Ziffer Sándor), Imrea Nađa Žegedija (Zsögödi Nagy Imre). Poseban segment postavke čine dela koja predstavljaju učesnike kolonije u Nađbanji  iz zbirke Gradskog muzeja Subotica: Jelena Čović,  Bela Ivanji Grinvald, Šandor Njilaši (Nyilassy Sándor), Šandor Olah, Jožef Pehan.

Izložba je realizovana u saradnji Centralnoevropske fondacije za očuvanje graditeljskog nasleđa, u okviru Programa srednjoevropske baštine, Mađarskog nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine i Gradskog muzeja Subotica.

Datum otvaranja: 5. april 2024, u 18 časova
Mesto: izložbeni prostor na prizemlju
Autori izložbe: Žužana Korhec Pap i Akoš Kubičković
Izložba je otvorena do 15. juna 2024.

Gradski muzej Subotica srdačno Vas poziva na otvaranje izložbe privredne istorije pod nazivom Ukus prošlosti – Julije Korhec (1899–1973.) koja će se održati u petak 5. aprila 2024. godine, sa početkom u 18 časova.

Izložbu otvara istoričar Stevan Mačković.

Na otvaranju će biti moguća degustacija zimske salame napravljene po „tajnom” receptu.
Atmosferu dvadestih godina prošlog veka dočaraće Ivan Varga i Mikloš Pap.

Datum otvaranja: 4. april 2024, u 18 časova
Mesto: izložbeni prostor na poluspratu
Kustos izložbe: Olga K. Ninkov

Početak i kraj – 50 godina od ukidanja subotičkog tramvaja naziv je izložbe sačinjene od fotografija Edvarda Kirbusa i Zlatka Jovanova (1949–2014) o ispraćaju subotičkog tramvaja 4. aprila 1974. godine, te predmeta iz zbirke Gradskog muzeja Subotica vezane za početke tramvajskog saobraćaja u našem gradu. Postavka se realizuje u okviru izložbe „Istoricizam u Subotici“,  jer je prvi tramvaj u Subotici krenuo u periodu istoricizma, 1897. godine. 

Otvaranje izložbe je 4. aprila 2024. godine, sa početkom u 18 časova, u Gradskom muzeju Subotica. 

Gradski muzej Subotica takođe poziva stanovništvo da ustupanjem svojih fotografija i drugih predmeta, koji se vezuju za subotički tramvaj, doprinesu kolektivnom sećanju na ovaj deo subotičke istorije. Dostava fotografija i drugih predmeta je moguća lično na porti muzeja (Trg sinagoge 3), zauzvrat se dobija potvrda o predaji, ili putem mejla na adresu: muzejsubotica@mts.rs, a celokupan materijal će biti prikazan tokom „Noći muzeja”, 18. maja 2024.

Datum otvaranja: 30. novembar 2023, u 18 časova
Mesto: izložbeni prostor na prizemlju
Autori izložbe: Slađana Aleksić, Neda Dimovski, Dora Hičik, Akoš Kubičković, Gabrijela Kajdoči Lovas, Olga K. Ninkov, Arpad Pap, Ljubica Vuković Dulić

Srdačno Vas pozivamo na otvaranje izložbe Akvizicije Gradskog muzeja Subotica 2014–2023 (izbor) koje će se održati  30. novembra 2023, sa početkom u 18 časova, u tematskoj izložbenoj sali muzeja. Izložba se otvara na 75. godišnjicu otvaranja subotičkog Gradskog muzeja. 

Sa posebnim osvrtom na poklonodavce muzeja, na otvaranju će govoriti kustosi izložbe.

Nakon devet godina u Gradskom muzeju Subotica – Izložba novih akvizicija Muzeja.

U sklopu obeležavanju jubileja Gradskog muzeja Subotica, proslavi 75 godina od otvaranja subotičkog Gradskog muzeja 29. novembra 1948. godine, a samim tim i sistematske muzeološke delatnosti u Subotici, kolektiv Muzeja priredio je izložbu „Nove akvizicije 2015–2023 (izbor)”.

Izložba pruža uvid u akvizicije Gradskog muzeja Subotica u proteklih devet godina obuhvatjući izbor predmeta koje je muzej pribavio u tom periodu na različite načine (iskopavanjem, prikupljanjem na terenu, otkupom, putem poklona). Izložba se sastoji iz šest celina od kojih svaka predstavlja jedno odeljenje Gradskog muzeja Subotica: arheološko, istorijsko, etnološko, prirodnjačko, umetničko, muzejsku biblioteku. Neke od umetničkih i bibliotečkih akvizicija publika može da pogleda u okviru drugih aktuelnih postavki Muzeja. U pripremi je i katalog izložbe.

Veći deo izloženih eksponata nikada do sada nije bio javno prezentovan. Cilj ove izložbe je da putem muzejskih akvizicija skrene pažnju na osnovnu muzejsku delatnost – na formiranje, konstantno dopunjavanje i čuvanje muzejskih zbirki. Posebnu zahvalnost muzej, pa i grad, duguje poklonodavcima koje srdačno očekujemo i na otvaranju.

Datum otvaranja: 4. oktobar 2023, u 18 časova
Mesto: izložbeni prostor na prizemlju
Autor izložbe: Raško Ramadanski, kustos arheolog 
Izložba je otvorena do kraja oktobra 2023.

Veliko nam je zadovoljstvo da Vas pozovemo na otvaranje arheološke izložbe Gradskog muzeja Bečej
„Pretke nam uzvisi” ‒ Nalazi iz vremena ranog srednjeg veka i dolaska Mađara iz zbirke Gradskog muzeja Bečej
koju ćete imati prilike da pogledate i doživite tokom oktobra i u našem muzeju.
Izložbu će na otvaranju predstaviti dr Perica Špehar, redovni profesor Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i dr Aleksandar Uzelac, viši naučni saradnik Istorijskog instituta u Beogradu

Očekujemo Vas u sredu, 4. oktobra 2023. godine, u 18 časova!

Datum otvaranja: 5. jul 2023, u 18 časova
Mesto: izložbeni prostor na prizemlju
Autori izložbe: Olga K. Ninkov i Ljubica Vuković Dulić
Izložba je otvorena do 10. septembra 2023.

Srdačno Vas pozivamo na otvaranje izložbe Kolekcija Duranci – iz zbirki Gradskog muzeja Subotica, Savremene galerije Subotica i Gradske biblioteke Subotica.
Izložbu će 5. jula 2023. sa početkom u 18 časova u Gradskom muzeju Subotica otvoriti Ljubica Vuković Dulić i Kristina Mandić Sarka, istoričarke umetnosti.

Bela Duranci, počasni građanin Subotice, dobitnik nagrade Pro urbe, te tri puta nagrade „dr Ferenc Bodrogvari“, kao i mnogih drugih značajnih nagrada, bio je prvi diplomirani istoričar umetnosti subotičkog Gradskog muzeja, ali i grada. U Gradskom muzeju Subotica je bio zaposlen od 1959. do 1975, a u periodu od 1969–1971. je bio i u funkciji direktora. Bilo je to vreme kada je muzej bio okrenut savremenim umetnicima, što će se promeniti nastankom i radom savremene galerije Likovni susret. Duranci je potom, od 1980. do odlaska u penziju 1984, bio zaposlen u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Subotica, ali se njegov rad sa savremenim umetnicima nije prestajao. O tome svedoči I njegova kolekcija likovnih dela.

Bela Duranci bi 5. jula ove godine slavio devedeset i drugi rođendan, preminuo je 1. jula 2021. Prisećamo ga se sada i ovom izložbom čiji cilj je da ga prikaže kao donatora koji je svoju kolekciju i stručnu biblioteku poklonio gradu, tačnije njenim ustanovama kulture: Savremenoj galeriji Subotica i Gradskom muzeju Subotica, te Gradskoj biblioteci Subotica. Izložba stavlja u fokus darodavstvo kao tradiciju u Subotici dužu od jednog veka, čije delotvorno egzistiranje pokazuje rezultate u sferi istraživanja, ali i u oblikovanju kolektivnoj svesti o zavičajnoj baštini koja uvek ima i univerzalnu tačku poimanja. Zahvaljujemo se Savremenoj galeriji Subotica i Graskoj biblioteci Subotica što su nam izašli u susret i posudili predmete iz svog fonda.

Na izložbi su osim knjiga, dokumentacije i likovnih dela Bele Durancija izloženi su radovi sledećih stvaralaca: Ferenc Ajzenhut, Pavle Blesić, Bogdan Bogdanović, Petar Ćurčić, Mihajlo Dejanović, Ivana Dulić, Andraš Hanđa, Endre Farago, Ištvan Francer, Božidar Jakac, Miroslav Jovančić, Edita i Emil Kadirić, Ferenc i Magdolna Kalmar, Boško Karanović, Pal Lephaf, Aleksandar Luković, Đuro Maravić, Đorđe Marković, Ferenc Maurič, Edita Nemeš Fekete, Edin Numankadić, Aranka i Petar Mojak, Endre Penovac, Ištvan Sajko, Tibor Sarapka, Gabor Silađi, Imre Šafranj, Mile Skračić, Matija Skurjeni, Petar Šadi, Svetislav Šljukić, Milenko Vuksanović Čiča, Jožef Tođeraš, Šandor Torok.

Datum otvaranja: 25. januar 2023, u 13 časova
Mesto: izložbeni prostor na prizemlju
Autor izložbe: Dr Žužana Korhec Pap
Izložba je otvorena do kraja maja 2023.

Srdačno Vas pozivamo na otvaranje izložbe Peštanska slikarska porodica Šeft, koja će se održati 25. januara 2023. godine od 13 sati.

Pozdravne reči: dr Zoltan Rokai
Izložbu otvara: dr Gabriela Svoboda Domanski
Muzička numera: Kristina Molnar

Umetničko nasleđe peštanske slikarske porodice Šeft (Schöfft, Schoefft) nalazi se na teritoriji današnje Mađarske, Hrvatske, Rumunije i Srbije. Međunarodna putujuća izložba prikazuje tri generacije, Jozefa, Jozefa Karla i svetsko poznatog Augustina i njihova sakralna i profana dela, koja su nastala u prvoj polovini 19. veka.